Akademik Dragoslav Mihailović, sigurno danas najpoznatiji Ćupričanin, rođen je na današnji dan 1930. godine.
Mihailović je u širim okvirima najpoznatiji kao pisac – po mnogima je i najveći srpski prozni pisac – ali je svojim delanjem zaslužio i istaknuto mesto među scenaristima i dramaturzima.
Osim romana „Kad su cvetale tikve“ i „Čizmaši“, zbirke pripovedaka „Frede laku noć“ i proznog ciklusa „Petrijin venac“, Mihailović je objavio i sledeća dela: „Goli otok“, „Crveno i plavo“, „Uhvati zvezdu padalicu“, „Vreme za povratak“, „Gori Morava“, „Zlotvori“, „Lov na stenice“, „Treće proleće“, „Uvođenje u posao“, „Skupljač“…
Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i dobitnik mnogih nagrada i priznanja, među kojima se ističu: Oktobarska nagrada Beograda, 1967; Andrićeva nagrada, 1976; Zlatna arena za scenario u Puli, 1978; Nagrada Bora Stanković, 1994; NIN-ova nagrada, 1984; Nagrada Narodne biblioteke Srbije, 1985; Nagrada Vukove zadužbine, 1994.
Pre nekoliko dana je javnim časom pod simboličnim nazivom „Put iz Njegoševe 3“, koji je održala profesorka Vesna Antić, d u Narodnoj biblioteci „Dušan Matić“ u Ćupriji obeležen 92. rođendan akademika Dragoslava Mihailovića, Ćupričanina i sigurno najvećeg živog srpskog romanopisca i pripovedača.
