POZVATI ODMAH: ME FIRST AND GIMME GIMMES
– SPEKTAKL U NAJAVI
Piše: dr Slobodan B. Kotlajic – Buzda
“Obrada pesme, (kaver pesma, engl. cover song) ili obrada verzije (kaver verzija, engl. cover version), je zapravo izvođenje pesme koju je drugi izvođač ranije napisao i/ili izveo. Često se događalo da obrada pesme doživi veći uspeh nego original.” (Wikipedia)
Svi znaju šta lično mislim o muzičkim obradama. To je ipak put kojim se češće ide i to verovatno ipak tako mora kad je sveopšta muzika koja se stvara instrumentima u pitanju, a ne samo r’n’r’, ali uvek sam se pitao gde je tu inovativnost ako se sve svede na puku repeticiju tuđeg materijala u “najverodostojnijoj” kopiji originala. Užasavao sam se npr. kad na nekim koncertima mladi autorski bend izađe pred publiku, odsvira svoj autorski materijal i obavezno ostavi neku obradu pesme za kraj u fazonu:”…ajmo, ruke gore…”, i onda sam sebi uskoči u usta, jer publika sutradan nema pojma šta je bend svirao, al se vrlo dobro seća obrade pesme na kraju. U tom smislu, taj mladi autorski bend se ne razlikuje ni po čemu u odnosu na tipične tezga bendove koji u vreme vikenda sviraju po klubovima, kafićima, diskotekama, kafanama i to klasičan program u trajanju od 3 sata tuđih pesama.(tad žanr muzike više nije ni bitan) Da stvar bude još zanimljivija, postoje i tzv. “tribute to” bendovi koji se bave bukvalno likom i delom određenih muzičkih izvođača u potpunosti (od izgleda, preko pevanja i scenskog nastupa), i imate ih mali milion, iako je i to u poslednje vreme svedeno na neku normalu (ako ista postoji), jer su oni najveći (najpopularniji) izvođači, na neki način (posredno ili neposredno) dali autorski pristanak na izvođenje svojih pesama, pa u stvarnosti dobijete njihove mnogo jeftinije kopije u smislu: izgleda kao on, zvuči kao on, ali…ipak…nije on. 😀 Meni lično uvek su bile zanimljivije druge varijante na zadatu temu, i uvek mi više prija kad vidim neku novinu u tom pogledu, a u poslednje vreme po tome se izdvojio Kun Otu iz Finske, koji je širim narodnim masama najpoznatiji kao čovek koji spaja nespojivo u smislu: “Kako bi izgledalo kada spojimo…?”, pa onda lik ukrsti npr..Metallicu i “The Final Countdown”, ili Slayer i “Cotton Eye Joe”, Sepulturu sa Shakirom, AC/DC sa Queen-om, Slayer sa Wham-om, Limp Bizkit sa Hanson Brothers, Rammstein sa Alice Cooper-om, System Of A Down sa Alanis Morisette, Ricky Martinom, Misfits sa Cindy Lauper, Korn sa Michael Jackson-om….i još mnogo toga. (videti moonic productions -prim.aut.)
Vratimo se na temu. U drugoj polovini 90-tih, došao sam do nekoliko pesama benda Me First and Gimme Gimmes, i iskren da budem, sa predubeđenjem koje sam napred izneo, stvarno mi baš ništa nije ukazivalo da će to postati toliko veliko. I da je meni neko rekao da ću 2024. god pisati o bendu koji ima 10 albuma + 1 album najvećih hitova, a sve sa muzičkim obradama, bez i jedne autorske pesme, rekao bih da tom čoveku ozbiljno nije dobro. 😁 Međutim….Iza ove priče stoji kontraverzni Sean “Spike” Slawson, rođen i odrastao u Pitsburgu, introvertni američki punk rock muzičar, koji peva u Me First and the Gimme Gimmes, a ujedno svira bas u Swingin’ Utters, Filthy Thievin’ Bastards, peva i svira bass u Re-Volts, peva i svira ukulele za Uke-Hunt i peva još i u Los Nuevos Bajos. Me First and the Gimme Gimmes je zapravo (cover bend) otpočetka zamišljen kao supergrupa koja se uglavnom sastoji od najviđenijih članova bendova Fat Wreck Chords izdavačke kuće, tj. članova nekih od najboljih punk bendova današnjice, što će reći Fat Mike (NoFX), Joey Cape (Lagwagon), i Dave Raun (RKL, Lagwagon), dok je Chris Shiflett (Foo Fighters), danas bivši član benda, ali njihovi nastupi uživo zavise od dostupnosti i obaveza pomenutih muzičara prema matičnim bendovima i često su zbog toga nemoguća misija, pa se Spike snalazi u skladu sa svojim mogućnostima. Na prošlogodišnju evropsku turneju i uvek svojevrsnu avanturu poveo je CJ Ramonea, John Reisa (Rocket from the Crypt) i Andrew Pinchinga (The Damned). Treba naglasiti da Me First and Gimme Gimmies su specijalizovani za brze punk interpretacije različitih muzičkih žanrova, često s duhovitim delovima. Scenski su vrlo atraktivni, sa neobičnim kostimima, što uključuje kaubojsku odeću, pidžame, crvena i druga šljašteća i sjajna odela, odeću za navijačice, fesove i šljokice, gumene lutke, a najčešći i najpopularniji komplet kostima su njihove odgovarajuće havajske košulje različitih stilova, veličina i boja. Ogromne naočare za sunce se podrazumevaju. Izvorni spektakl u svakom slovu te reči. Elvis is not dead, i bukvalno da je danas živ, siguran sam da bi ovako izgledao, a ko zna, možda i zvučao..Sticajem čudnih okolnosti, taj neobičan vajb koji proizilazi iz svake njihove pesme, kao i činjenica da su Me First and First Gimmes bili jedan od primetime bendova koji su zatvarali glavnu binu proletos na festivalu Punk Rock Holiday 2.3, u Tolminu, u Sloveniji, jedne od 5 festivalskih večeri, naterali su me da malo preformulišem svoje stavove, a iskrena priča jednog od najvećih brbljivaca u svetskom punk rock-u, bude adekvatno zabeležena…Na licu mesta, iz press rooma festivala Punk Rock Holiday 2.3, mala, ali skladna međunarodna ekipa u sastavu: Christina Peterfaj (Ox, fanzin) Nemačka, Yavor Jordanov, samostalni videograf freelancer iz Bugarske, i moja malenkost dr Slobodan Kotlajic – Buzda (Rockomotiva, Remix Press, Tjubovanje, Music Pocket, Portal 035) Srbija i on, glavom i bradom – Spike Slawlson, alfa i omega samoprozvanog “najboljeg benda na svetu” pod imenom Me First and First Gimmes, prozborili su po koju o svemu onom što se u elektronskim, a ni štampanim medijima teško može naći o ovom bendu.
Portal 035: Dobar dan Spike, kako ste, šta ima?
SS: Zdravo, ne mogu nikako da se žalim, a ja sam i ovako uvek dobro. Kako ste vi?
Portal 035: Dobro hvala, kako vam se čini okruženje?
SS: Stvarno je lepo , planinski čist vazduh, predivne reke, zeleno, čisto…
Portal 035: Reka Soča za razliku od prošlih nekoliko dana, danas savršeno izgleda..
SS: Da, više ne pada kiša, što je dobro baš za sve.
Portal 035: Baš je tako, u Sloveniji je proteklih dana bilo baš velikih poplava, ali dobro je da ste bezbedno stigli.
SS: Da, došli smo baš iz Nemačke, svirali smo u klubu Backstage, jedno zanimljivo mesto koje je savršen primer da Nemci imaju jedinstvenu sposobnost da od starih industrijskih prostora naprave okruženje pogodno za življenje, za koncerte, za umetnost. Voleo bih da slično možemo da upravljamo time u SAD. Los Anđeles je moderan grad na određen način, ali mi zaista nemamo takvih primera.
Portal 035: Ništa iznenađujuće, to je nekako i deo Nemačke kulture, ne samo u Berlinu, u celoj Nemačkoj imate slične primere.
SS: Ja znam da je ne samo po tome cela Nemačka specifična, i mi nismo bili prvi put tamo, ali ono prekjuče je bio odličan klub za zabavu i za našu svirku, i stvarno smo sjajno prošli. Sutradan smo imali slobodan dan u Berlinu i super smo se proveli, iako se istini za volju, ja uvek dobro provedem tamo. San Francisko gde trenutno živim je sličan Berlinu, ali mi u SAD nemamo istu vrstu upravljanja kao Nemačka, a posebno Berlin, jer pazi, verujem da Airbnb (servis za iznajmljivanje soba, stanova, kuća koji funkcioniše svuda u svetu – prim.aut.) je sličan kao u Nemačkoj, ali ko može da plati minimalno 3500 dolara za iznajmljivanje jednosobnog stana mesečno, kao u San Francisku, to je prilično suludo, iako ja ne živim tamo 365 dana u godini, pa ne mogu baš da se ljutim zbog sve češćih i vidljivijih promena. San Francisko je nekad bila neka vrsta umetničke zajednice, a onda je počev od kasnih 90-ih postao veoma tehnološki orijentisan grad i postojao je priliv ljudi sa više novca koji bi plaćali nečuveno visoke kirije samo da bi bili tu, što je uslovilo da troškovi običnog života porastu i kao i vrednost svega, ali život običnog smrtnika nije porastao sa cenom, ako razumeš o čemu ti govorim.
Portal 035: Čuli smo za San Francisko da su posle COVID-a mnoge kancelarije prazne i da je sada kod vas velika promena na tržištu iznajmljivanja nekretnina?
SS: Ne, samo je to tako planirano za tržište iznajmljivanja, obični ljudi misle da će cene možda malo pasti, ali zapravo nikada neće. Plašim se da će, kada balon pukne, odneti sve sa sobom jer su tehničari na neki način sagradili grad i sada oni odlaze, tako da u realnosti ne znam šta se dešava, jer ako neko to očekuje, nikad se neće dogoditi da se sve ove novogradnje zapravo pretvore u skloništa za beskućnike, jer još uvek postoje armije beskućnika bipolarnih zavisnika. Neće, jer sve je to sad privatno vlasništvo, i sve dok je tako ljudi vode računa o svojim nekretninama, jer su to i pravili ljudi koji su ranije plaćali velike mesečne zakupnine.
Portal 035: Želeli smo takođe da kažemo, da ogromna većina kancelarija u San Francisku jesu prazne jer svi u Covid i post Covid vremenu rade na daljinu.
SS: Jeste, ali to je trenutna praksa i situacija koja može prestati koliko sutra. A onda vidimo realnost koja kaže da je San Francisko vrlo prljav grad i srećom naša stopa kriminala je relativno niska u poređenju sa ostalim Američkim gradovima, ali je tzv. imovinski kriminal na nivou kao u svakom južnoameričkom gradu.
Portal 035: Da li se sećate koliko puta ste već bili ovde u Sloveniji?
SS: Bio sam u Ljubljani četiri puta, i stvarno sam se uvek dobro proveo.
Portal 035: Šta bi bila zabava bez tebe?
SS: Bez nas kao grupe, ili samo bez mene?
Portal 035: Bez tebe…
SS: Vidi, otkrio sam da što duže ta punk kultura postoji, to se sve više spušta ka tome da nema boje, nema zabave, nema stila, nema nivoa, kao npr. mogu da poredim fanove benda Grateful Dead, tzv. deadhead-ove, i čemu danas praćenje nečeg što je bilo nekad davno aktuelno, a oni su samo neka vrsta hipija koji zapravo nemaju stil, oni to ne uzimaju u obzir i realno to mi se sad čini mnogo drugačije od onoga što je nekad bilo. Sa dolaskom punka ljudi su bili 70-tih veoma zaokupljeni agresivnim stilom u izgledu koji je bio podjednako važan kao i muzika, a realno je da tad ni mnogi od njih nisu mogli ni da sviraju svoje instrumente onako kako je trebalo. Možda ovde trebamo da preformulišemo pitanje, ali mi jednostavno pokušavamo da dovedemo zabavu u punk, jer vidimo da to nedostaje. Čak mnogi nazivaju punk 21. veka čudnim, jer odstupa od uobičajenih klišea, vrlo je razgranat, ima mnogo različitih podžanrova, i u mnogome se razlikuje od izvornog street punka 70-tih, ali i u takav kakav jeste mi pokušavamo da unesemo neku vrstu našeg duha, humora, zabave i što nam je jako bitno – različitih modnih stilova u vidu odeće..
Portal 035: Zbog toga smo to i pitali..
SS: Mislim zašto to ne bi bila zabava bez obzira na to što su muzika, kao i izgled najbitniji?
Portal 035: Ne mora sve da bude tako ozbiljno i prvo mi je na pamet palo mesto gde se može dobro provesti.
SS: Doduše, mi ne nosimo šorceve i bejzbol kačkete ali se nadam da znamo da se oblačimo po volji i želji naših fanova, a sve u skladu sa našim imidžom, i ne postoji neka naročita razlika koja se često svodi na to da između tebe koji radiš svoj posao (muzičar,zabavljač) i ljudi koji su na drugoj strani koji su tu da posmatraju, pevaju i uživaju stoji apsolutno znak jednakosti..
Portal 035: Da li još uvek radite za Fat Wreck Chords ili je to bio samo kratkoročni posao?
SS: Bio je vrlo kratkoročan posao i je ne znam da li se to sad zove menadžer odeljenja za otpremu, ali kao taj i takav službenik odeljenja za otpremu često sam slao važne pakete na totalno pogrešno mesto, povremeno i na pogrešan kontinent nenamerno, pa mi je Majk (Fat Mike) našao bolji posao gde sam mogao da napravim manje štete, a ostalo je istorija. (Smeh)
Portal 035: Možeš li se u vašem slučaju preživeti od muzike ili ste primorani da radite i neki drugi dodatni posao?
SS: Dobro je što nisam morao da se vraćam u kuhinju nekoliko godina kao kuvar. Živim u kući sa imuno kompromitovanim ljudima tako da tokom COVID-a nisam želeo da se vraćam u kuhinju, ali ako ću ipak to morati, u zavisnosti od situacije, to je mesto gde sam sasvim svoj, vruće jeste, ali volim energiju. Ne volim eksploatisanje kuvarske struke, i to mnogo liči na neki način na muzički šou biznis, jer ljudi vole da budu eksploatisani samo ako su dobro plaćeni i ako to ima smisla i ako to radite za važnu osobu sa velikim pedigreom, to može biti teoretski odskočna daska ka nečem boljem, ali ako oni dobijaju vašu dobru uslugu, vaš trud, znanje i umeće, a ne plaćaju vam onoliko koliko vredite, koliko realno zaslužujete prema kvalitetu, to vam može biti kao korišćenje muzike poslednjih par decenija, a posebno posle COVID-a, osećate se kao da ste pirat, znate da vredite ali vam to nikad niko nije priznao…
Portal 035: Reci mi koja je tvoja omiljena pesma, koja ti je omiljena obrada?
SS: Hteo sam da kažem u svojoj ranijoj priči da je moja omiljena pevačica Peggy Lee i njena All there is..To je jedna od mojih omiljenih pesama koju nismo još obradili. Ona u njoj peva između ostalog i o svojim samoubilačkim tendencijama, misli da je dovoljno pila, živela i volela svoj život do tog trenutka, što zapravo zvuči kao neko kome je srce slomljeno… U južnoj Kaliforniji i Teksasu, postoji običaj da kada devojka napuni 15 godina, ona obuče veliku haljinu i napravi se zabava za nju. Tako smo svirali u San Dijegu i naučio sam gomilu novih pesama za tu priliku i naša je namera da objavimo neke od tih pesama na nekoj sledećoj ploči, a jednu od tih pesama ćete čuti i večeras, samo ne želim sad da otkrijem koja je pesma u pitanju. Možda će zvučati čudno, ali naš posao kao zabavljača je da ne vređamo ljude do te mere, već samo da javno ispoljimo neodobravanje, i ako to uživo ispadne dobro, biće ok, ali ako na koncertu nešto dobro ne funkcioniše, mnogi će ga pamtiti po tome i neće se sećati dobrih koncertnih trenutaka. To vam je kao najbolji komičar jer najgenijalniji američki komičari su oni koji su u stanju da na neki način odvoje svoje pravo ja od ličnosti koju predstavljaju do tačke u kojoj je nemoguće utvrditi da li veruju ili ne u to što govore, a takav je bio i za mene pravi genije američke komedije g-din Leni Brus Ričard Prajor. Ja svakako ne bih i neću sebe da stavljam u tu kategoriju ili njihovu ligu, ali to je nešto što pokušavamo da uradimo na našim nastupima. Pokušavamo da budemo ono što oni simbolično zovu u rvanju, lošim rvačem kao da postoji dobar momak i loš momak i oni zovu lošeg momka našeg rvača, a nama takva uloga u potpunosti odgovara.
Portal 035: Nastavi stih: “Summertime and…”
SS: Izvini, šta? Da – Summertime and…the living is easy.. Ja bih rekao…the living is (sl)easy…(smeh)
Portal 035: To baš ništa ne znači. Neka nova Američka reč?
SS: Ne znači, ali tako ja izmišljam svoj jezik i obrađujem pesme..Ali, da – apsolutno, to je prelep letnji scenario. A kad sunce zađe, imaćemo super svirku i zabavu.
Portal 035: Drago mi je što ste ovde i što ćete nam svirati večeras. Da li postoji još nešto što bi trebalo da znamo od vas?
SS: Obratite pažnju na našu novu ploču koja će se nadamo se pojaviti na tržištu 2024. godine i očekujte par novih pesama večeras koje prete da postanu moje omiljene, to će sad biti iznenađenje i hvala vam puno još jednom na podršci…
Ako je za vajdu, iako ne volim obrade pesama…baš je mnogo razloga što sam morao da omekšam. Ko hoće, nađe način, ko neće nađe uvek razlog. I jeste li pili nekad lošu rakiju? Jeste, a? I kakva je bila? Dobra…
