Prenosimo vam tekst o Paraćinu novinara Milana Grujića od 26. septembra 1941. godine u listu “Novo vreme” koji je izdavala Nedićiva vlast u okupiranoj Srbiji.
Za poslednjih dvadeset godina Paraćin se naglo razvio. Podignute su mnoge palate industriske građevine a broj stanovnika se udvostručio. Napredak je bio veliki u svakom pogledu. Posle svetskog rata Paraćin je izgledao sasvim drugčije, nego danas. To je bila varoš od nekoliko hiljada stanovnika. Izgrađen je bio samo sadašnji centar i nekoliko ulica. Tada još nije bilo nijedne asfaltirane ulice; bila je svuda stara turska kaldrma.
Međutim, kad je podignuta fabrika stakla i fabrika štofa, koja mu je dala industriski karakter, okolina Paraćina počela je da se naseljava. Paraćin je počeo naglo da se razvija. Dobio je nove škole i neka nadleštva, koja do sada nije imao. Sve je to povezalo njegov napredak. On je iz dana u dan dobijao sve više izgled lepo uređene varoši. Mnoge krivudave ulice pune prašine i blata, regulisane su i popločane granitnim kockama. Veliki broj novih modernih zgrada, velika fabrika štofa Vlade Teokarevića daju Paraćinu izgled evropskog grada. No pored svega ovoga ima Paraćin i svoje naličje. Ako neko sa strane, dođe u Paraćin i malo se više zainteresuje za kulturan i društveni život varoši dobiće sasvim suprotnu sliku od one koju je stekao kad ga je spolja posmatrao. Zato i na tom polju treba još mnogo da se uradi. To je tim lakše što Paraćin ima znatan broj inteligencije, koja bi mogla mnogo da uradi na kulturnom polju, kada b bila više aktivna.
TEKST: Milan Grujić, septembar 1941.
