Na današnji dan pre 19 godina dogodile su se petooktobarske demonstracije koje su bile usmerene protiv režima Slobodana Milošovića koji je deset godina unazad izmorio narod ratovima, sankcijama, inflacijom, bedom. Na talasu tog nezadovoljstva u Paraćinu na vlast dolazi DOS na čelu sa Demokratskom strankom koja sa samostalnim odbornicima na jedvite jade uspeva da sastavi vlast ali tek nakom 5.oktobra i to uz pomoć lokalnog SPS-a.
Za razliku od mnogih gradova gde je DOS ubedljivo pobedio u Paraćinu je situacija bila na ivici da se ne formira vlast a o tome šta se sve događalo iza kulisa za Portal035 priča tadašnji šef odbornika DOS-a u SO Paraćin Dejan Radovanović:
“Mi nismo imali većinu, tako da smo morali da krenemo u razgovore sa odbornicima koji su bili grupe građana ali ,tu nije bilo nekog uspeha, lomili su se jer je i SPS mogao da formira većinu a svi oni su kroz razne poslove bili povezani u predhodnim godinama sa socijalistima. Nudili smo čak i mesto potpredsednika opštine jednom od njih i odbio nas je. Joca Šljivić iz tadašnje SSJ sa kojim sam se 2 sata vozio u pola noći po gradu nije smeo da nam priđe, već nas je usmerio da pričamo sa njegovim šefom Palmom kod koga smo otišli ja i Predrag Tomković. Palma nam je tražio da Joca Šljivić bude potpredsednik opštine što nije dolazilo u obzir, tako da je i to propalo. Odbornici tadašnjeg Koštuničinog DSS su se ponašali kao nevina mlada, nisu učestvovali ni u čemu, čekali su da im vlast padne sa neba. I onda ja shvatim ako se prelomi SPS da će svi ostali da popuste. Dogovorim sastanak sa Kaletom (Miomir Milovanović, tadašnji predsednik SO Paraćin iz SPS) i povedem sa mnom Sašu Paunovića kao svedoka i kao nekoga koga sam kasnije izgurao u DS da bude predsednik Izvršnog veća. Našli smo se u 2 posle ponoći kod jednog našeg lokalnog privrednika u njegovoj firmi. Moram da budem pošten, Kale na sastanku nije tražio ništa za sebe, a pristao je na dogovor jer je bio ekstremno inteligentan političar koji je shvatio je da je kraj režimu Slobodana Miloševića i da promene niko ne može da zaustavi.
Tu smo sve dogovorili, tako da se 16.oktobra konstituisala prva demokratska skupština a za prvog demokratskom predsednika opštine nakon drugog svetskog rata izabran je dr Predrag Tomković koga sam ja na sednici skupštine predložio i obrazložio predlog. Svi odbornici SPS su imali obavezu da ispred mene zaokruže listić ii odu da ga ubace u kutiju jer još ništa nije bilo gotovo i nisam imao poverenje u njih. Tako je dr Tomković postao predsednik SO Paraćin sa 45 glasova. Posle toga je sve istorija i ružna priča sa početkom koji je obećavao”, naglašava Dejan Radovanović koji je uz Aleksandra Milojkovića i Sašu Paunovića bio glavni operativac u petooktobarskim dešavanjima u Paraćinu.
Nakon postavljanja Predraga Tomkovića na mesto predsednika SO Paraćin, Saša Paunović na dva puta ponovljenom tajnom glasanju u DS pobeđuje Gorana Dinića za jedan glas i biva kandidat ove stranke za mesto predsednika izvršnog veća skupštine opštine Paraćin gde za kratko vreme uspostavlja potpunu kontrolu nad opštinom u čemu mu pomažu Aleksandar Milojković tada direktor JP Vodovod i Dejan Radovanović šef odborničke grupe DOS koji i sam kasnije prolazi kao Goran Dinić, profesor Ljubiša Jovanović Ćira i mnogi drugi manje ili više poznati javnosti koji nisu mogli da prate ritam rada Saše Paunovića koji je nesporno veliki radnik i više nego nezgodan politički protivnik za svakog ko se ne uklapa u njegovu ličnu političku percepciju.
Paraćin nakon 5.oktobra kreće da se gradi infrastrukturno, da se obnavljaju oronule škole, asfaltiraju ulice po selima, izrađuju vodovodne i kanalizacione mreže, obnavljaju sportske i kulturne ustanove, uređuju se parkovi i čisti centar grada od trafika i načičkanih automobila, Paunović te tehničke zadatke izvodi besprekorno na zadovoljstvo ljudi u gradu i selima zbog čega godinama unazad i pobeđuje na izborima. Sa druge strane nakon 5. oktobra imamo potpuno odsustvo interesovanja za privredu i nerazumevanje mladih opštinskih jastrebova koji su manje više bez dana radnog staža u nekom privrednom gigantu zaseli u funkcionerske fotelje i nisu shvatili da bez jake privrede nema ni jakog grada. Zbog apsolutnog nemešanja u privredne tokove mnoge firme koje su možda mogle da se spasu sa ozbiljnijom političkom podrškom u prvoj deceniji 21. veka propadaju a veliki broj radnika ostaje bez posla koji i dan danas optužuju da su im DOS i DS zakatančili fabrike i isterali ih iz svojih proizvodnih pogona. Na te optužbe Saša Paunović je do skoro odgovarao da opština ne otvara fabrike i da privreda nije u nadležnosti lokalne samouprave.
Da li će Paunović iz fotelje predsednika opštine da slavi i 20 godina od 5.oktobra zavisiće od mnogo faktora a jedan od najvažnijih je da li tehnokratska organizacija kojom on besprekorno rukovodi može da se odupre izazovima “interesa” koje velikodušno nudi SNS, znajući da je Paunovićeva stranka u Paraćinu napravljena na sličnim postulatima koje danas forsiraju lokalni naprednjaci gde ideologija kod onih koji imaju realan uticaj sem ideje gole vlasti praktično i ne postoji. Zato će u Paraćinu izbore da dobije ona grupacija koja interesno veže više ljudi za sebe a u ovom momentu SNS ima mnogo više da ponudi od Paunovića, što nikako ne znači da će im to biti i dovoljno. I na kraju da se vratimo na početak teksta, od svih gradova gde su DOS i DS ubedljivo pobedili na vlasti su do sada ostale samo demokrate iz Paraćina, jagodinski i ćuprijski DS nosioci tada političke moći u Pomoravskom okrugu odavno više nisu ni parlamentarne stranke u svojim lokalnim skupštinama, dok organizacija koju predvodi Paunović zaokružuje i peti mandat na vlasti.
tekst:Ivica Rakić
fotografije:Printskrin/KanalM
