Te 2016. godine u jeku kampanje za lokalne izbore u Jagodini stvorila se teška frontovska i polarizovana politička borba izmedju Srpske napredne stranke koja je tvrdila da je na putu da smeni vladajuću Jedinstvenu Srbiju i Jedinstvene Srbije koja u tom trenutku vlada Jagodinom punih 12 godina. Dragan Marković Palma je i tog puta neprikosnoveno u svom gradu pobedio vladajuću republičku stranku, isto k’o onomad 2008. i 2012. godine Demokratsku stranku i 2004. Demokratsku stranku Srbije i pre svega sve DOS-ove derivate plus uvek neugodne radikale. Srpska napredna stranka nije imala kud sem da obuče kostim navedenih prethodnica i udje u koaliciju sa Palmom na lokalnom nivou prišavši u zagrljaj koalicionom partneru iz republičke vlasti kojeg je u Jagodini, u svoj šizofreniji naše političke scene, htela da obori sa vlasti, tvrdi za Portal035 Aleksandar Grković jedan od lidera Prave Jagodine.
Jednako zanimljiv politički proces odigravao se u strankama i koalicijama koje nisu prešle cenzus a bilo ih je ukupno još 6 lista koje su nastupile na izborima. U Jagodini je pod plaštom teške političke borbe ustvari otpočela neka vrsta smene generacija na gradskoj političkoj sceni. Tri mlada lidera, zasebno, kao predvodnici svojih lista po prvi put se kandiduju kao nezavisni seniorski politički lideri i nosioci različitih ideoloških lista. Ne probijaju cenzus ali zauzimaju treće, četvrto i sedmo mesto na izborima sa svojih pojedinačnih, u tom trenutku Dušan Marković (22) , Aleksandar Racić (27) i Aleksandar Grković (35) godina života, u neformalnom zbiru skupivši 4000 glasova iliti 12%. Dvojica od trojice njih su sa svojim listama bili po rezultatu ispred zajedničke liste nekada ”teških” DOS-ovih funkcionera bivšeg predsednika opštine Jagodina Dragana Alempijevića, bivšeg načelnika Pomoravskog okruga Milorada Jovanovića, bivše direktorke Gerontološkog centra u Jagodini Slavice Dejković i uvek vernog čitalačkog kluba Vuka Draškovića Srpskog pokreta obnove i njegovih ostataka. Narod je ovaj pokušaj rehabilitacije DOS-a poslao na poslednje mesto nemanjinskih lista poslavši ih tako na margine političkog značaja. Ali narod je poslao poruku i gore pomenutim mladim liderima: “Nadjite se i snadjite u ruhu novopristojnosti opcije za koju želimo da glasamo u silnom moru nezadovoljstva aktuelnim i prethodnim vlastodržačkim opcijama”.
KAKO JE KRENULA IDEJA OKO PRAVE JAGODINE?
Počelo se za naziranjem činjenice da je poruka shvaćena. Marković i Racić već 2017. godine formiraju organizaciju Bunt sa kojom se ujedinjuju i nastavljaju zajedničko političko delovanje. Sve do 2019. godine oni sprovode preko 70 različitih akcija širom gradskih i seoskih mesnih zajednica Jagodine ali i van Jagodine. Jedan dan ih vidite kako postavljaju česmu i spomenik palom borcu sa Košara na Strelištu, drugog dana su u Majuru i sredjuju zapušteni seoski park, trećeg dana restauriraju kuću mladoj samohranoj porodilji socijalnom slučaju, četvrtog dana su već na Kosmetu gde dele paketiće srpskoj deci, petog u Kraljevu gde pomažu stanovništvu ugroženom od poplava. I tako neumorno pune dve godine sa mnoštvom konkretnih delanja na terenu sa praktičnim rezultatima i benefitima po lokalne zajednice i društveno marginalizovane pojedince. Pravi bum za jagodinsku javnost sledi februara 2019. godine kada se desilo nešto što ni najbolji pomoravski politički analitičari sigurno nisu mogli da predvide. Udruženje Bunt tada pravi koaliciju pod nazivom Prava Jagodina sa mnom, nosiocem trećeplasirane liste sa proteklih izbora 2016. godine. Konferencija za novinare, na kojoj je koalicija najavljena, privukla je veliku pažnju. Marković je tada pričao o svemu postignutom u prethodne dve godine rada Bunta i kako se sa mnom pregovaralo krajnje racionalno lako i nesvakidašnje za uslove srpske političke scene. Ja sam opisao politički okvir oko kojeg je koalicija utemeljena, sublimirajući isti u čuvene 4 tačke:
1. smena generacija na političkoj sceni Jagodine,
2. smena aktuelne vlasti JS-SNS,
3. političko sprečavanje rehabilitacije prethodne vlasti, DOS-ovih derivata, za koje PravoJagodinci kažu da su direktno odgovorni, svojim lošim upravljanjem Jagodinom u mandatu 2000-2004 godine, za dolazak na vlast Dragana Markovića Palme i njegovu vlastodržačku dugovečnost,
4. da će odborničku listu PravoJagodinci sastaviti od ljudi sa društveno političkim iskustvom ali koji nikada nisu bili funkcioneri lokalnih i republičkih uprava bilo koje vlasti, rekao je za Portal035 Aleksandar Grković.
Puls jagodinske političke scene je postao ubrzaniji. Naprednjaci govore kako su Pravo- Jagodinci Palmina opoziciona satelitska struktura, Palmini pak aktivisti uzvraćaju kako smo mi SNS-ov trabant. SZS i “1 od 5 miliona” nas prozivaju da smo i Palmini i SNS-ovi patrljci dok Pravo-Jagodinci ne reaguju na optužbe držeći malo nadmen mladalački stav “da se za dobrim konjem prašina diže” puni sigurnosti i samopouzdanja da su krenuli pravim putem.
Šta je to novo i drugačije donela Bunt Prava Jagodina na političkoj sceni Jagodine?
1. Ovo je prvo istinsko i veoma ozbiljno ujedinjenje nekih opozicionih opcija za 15 godina Palmine vladavine Jagodinom. Ujedinili su se lideri koji su već izlazili pred narod i merili svoj politički sadržaj na kantar izbornih procesa i političkog života.
2. Po prvi put za pomenutih 15 godina javlja se u Jagodini koalicija i lista koja direktno pruža ruku glasačkim apstinentima i “belim listićima” (korpus od oko 30 hiljada glasača), nudeći rešenja za njihova nezadovoljstva u proteklih 7 godina izbornih procesa na svim nivoima. Njihove 4 tačke su osnovni odgovor na sva najbitnija nezadovoljstva velikog dela biračkog tela u Jagodini: “da smenimo ove da ne dodju oni, nova smo lica i medju nama nema nosilaca prethodnih vlasti ali razumemo šta je uprava lokalnom zajednicom”!
3. Pravo-Jagodinci svojom pojavom razbijaju polarizaciju političke scene na “prvosrbijanske” i “drugosrbijanske” političke opcije. Razbijajući taj stereotip oni svesno staju u red rodonačelnika novog, trećeg političkog talasa. Postoje političke opcije koje to započinju u Srbiji poput Aleksandra Šapića ali u Jagodini je to registrovani patent PravoJagodinaca. Dakle ni u lokalu najmoćniji JS ni u republici najmoćniji SNS ni u republici SZS koji samouzurpira titular opozicionarstva, već Prava Jagodina kao nekada Titov pokret nesvrstanih u blokovskoj borbi koja pršti na sve strane, objašnjava Grković u 3 tačke, i nastavlja:
– Naravno pred ovu mladu političku koaliciju su veliki izazovi. Najveći je onaj koji kaže da se oni politikom bave u Jagodini, jedinom gradu u Srbiji koji je van Beograda sedište jedne moćne vladajuće republičke i lokalne političke organizacije Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, i da pored JS ogroman deo političkog prostora zauzima gradska organizacija najjače republičke partije Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Dakle baviti se lokalnom politikom u Jagodini koliko god da vredite je najteže nego bilo gde u Srbiji. Postoji uvreženo mišljenje lokalnih analitičara da bi koalicija Prava Jagodina u mnogim opštinama lokalnih samouprava u Srbiji mogla bez problema da bude izborni pobednik, sa svim svojim kapacitetima. Ovako niko se ne usudjuje da prognozira dokle to mi možemo da doguramo u Jagodini gde je 2016. godine 80% izašlih birača glasalo u zbiru za JS i SNS. Možda će izbor Pravo-Jagodinaca da kampanjski ne “napadaju” samo preostalih 20% izašlih na izbore 2016. godine već i onih 40% neizašlih na izbore te godine, biti odgovor na mnoge analitičke projekcije.
KOJI SU JOŠ IZAZOVI PRAVE JAGODINE?
– Drugi veliki izazov je onaj da ne upadnemo u mit frontalne borbe Davida protiv Golijata i krenemo u frontalnu borbu protiv svih a pre svega aktuelne vlasti. Mitovi su jedno a realpolitika drugo. Borba za smenu vlasti da ali frontalna nikako. Na kraju krajeva to su sva trojica lidera Prave Jagodine probala pojedinačno na izborima 2016. godine i nijedan nije prošao cenzus za ulazak u gradski parlament. Mislim da smo to razumeli, što se vidi u našim reakcijama i to najpre u onim što u ovom trenutku trpimo velike napade pojedinih derivata Saveza za Srbiju koji se više bave Bunt- Pravom Jagodinom nego pokušajem da se SZS u Jagodini uopšte i objedini.
Dakle stvar je ovde vrlo jasna. Momci iz Bunta Prave Jagodine imaju kapacitete da se bave i državnom politikom na nekom njenom nivou. U Srbiji u kojoj Čeda Jovanović sa svojih skoro 50 godina važi za mladog političara, Prava Jagodina može da iznedri novog mladog lidera poput Marka Milačića i Alekse Bečića iz Crne Gore, ili Ivana Pernara iz Hrvatske ili Draška Stanivukovića iz Republike Srpske, tim pre što je jedan od lidera Prave Jagodine, Dušan Marković, već formulisan u vanjagodinskim forumima kao predsednik studentskog parlamenta Univerziteta Svetozar Marković u Kragujevcu i član SKONUS-a iliti republičke studentske vlade. Taj prostor mladog novog lidera je u Srbiji prazan a ovi momci imaju kadrovski kapacitet da ga popune. No prethodno moraju da polože svoju maturu i prijemni ispit zvani uspeh na lokalnim izborima u Jagodini. Proces težak sam po sebi i proces koji ne zavisi samo od njih. No ako onaj deo koji zavisi od njih budu radili kako valja, što bi Englezi rekli “by the book”, uspeh jeste moguć. Naravno pod uspehom ne treba smatrati samo pobedu nad moćnom političkom silom Jedinstvene Srbije i Srpske napredne stranke. Za sve neutralne analitičare uspeh neke političke opcije van opsega prvosrbijanskog korpusa u Jagodini znači i ako dodje do promene proporcije i političke krvne slike u gradskom parlamentu koji u ovom trenutku ima samo dve liste i nema opoziciju. Za sedam meseci od danas znaćemo šta je bio rezultat
