Piše: dr Slobodan Kotlajic – Buzda
U Jagodini je u subotu uveče, 17.02.2024., od 21h u klubu “Svitac” održan željno iščekivani koncert novosadskih legendi benda Atheist Rap sa gostima David i Golijati iz Jagodine, što je bila zgodna prilika za viđenje sa starim drugarima. Rasprodati koncert je održan u sklopu slavljeničke turneje kojom Atheist Rap obeležava 35 god postojanja, u organizaciji udruženja gradjana “Svitac” u istoimenom prostoru. Ovo udruženje gradjana za razvoj umetnosti i kulture u proteklim mesecima se nametnulo zapravo kao pravi svetionik urbane kulture jer je to savremeni nastavak alternativnog kulturnog centra koji je egzistirao u Jagodini, i to sticajem okolnosti, tu u komšiluku, do pre nekoliko godina.
To i praktično znači različit i vrlo bogat kulturni sadržaj i bukvalno rad 7 dana u nedelji. Veoma prisna saradnja odvija se baš na svim nivoima, pa je primera radi, skoro otvorena i izložba u njihovoj maloj galeriji u saradnji sa Fakultetom pedagoških nauka, gde su izloženi radovi studenta treće i četvrte godine ovog fakulteta,što je samo jedna od brojnih programskih akcija koju realizuje ekipa mladih prijatelja okupljena oko zajedničkog cilja. No, to nije samo to, jednom nedeljno održava se i kviz – slagalica, gde se takmiče u znanju ekipe (od 2 do 6 članova) sa uplatom simbolične kotizacije, a pobednik osvaja nagradu. Ovde se emituju i projekcije raznih filmova, organizuju radionice, a kad je muzika u pitanju, svoje učešće su uzeli i manje poznati muzičari zemlje Srbije, različitih muzičkih žanrova, a sve u svrhu promocije urbane kulture.
Za ljude koji ne znaju, “Svitac” je klub u samom centru Jagodine, smešten paralelno sa glavnom ulicom, po meni pomalo atipičan i počinje dugim hodnikom, velikim šankom u centru prostorije, a koncertni prostor se nalazi iza i sastoji se iz 2 prostorije iste veličine sa 2 mini bine, spojene sa 2 para ogromnih betonskih stubova, dok je chill-out galerija sa lejzi begovima smeštena gore na spratu. Jagodina je i u prošlosti imala veoma interesantne koncertne klupske prostore. Na prvu loptu setio sam se kuće gde je bio smešten Alternativni Kulturni Centar, Boombara, Talira, Ibisa, otvorenog dvorišta Pizza Heat-a, raznih svirki po holovima srednjih i osnovnih škola krajem osamdesetih i početkom
devedesetih godina prošlog veka, Supernove, nikad prežaljenog hola velike sale bioskopa…
Mogao bih takođe, do sutra da nabrajam i jagodinske autorske bendove i muzičare koji su ostavili svako ponaosob velikog traga na lokalnoj muzičkoj sceni, ali ta
i takva je baš kao i “muz. scene” u drugim opštinama u Srbiji prilično hermetička, koherentna, ciklična, u tzv. koncentričnim krugovima i postoji, ali određeni vremenski period, pa se onda uspava, pa se ponovo probudi, i tako redom, na mahove…
Uostalom, zato se valjda i zove r’n’r’? Drugačije je u velikim gradovima, zbog količine ljudi, muzičara, ali i sklopa svih ostalih kulturnih institucija i okolnosti koje postoje, ali otprilike tako vam je to u zemlji Srbiji. Zato, nisam bio malo iznenađen kada su u 21.30 nastupili David i Golijati. Nekada se znalo – strahopoštovanje i odnos prema starijim kolegama u smislu – dobri smo mi, ali u muzičkom smislu, tate su tate. Danas je i to drugačije, današnji klinci izađu na binu, rokaju maksimalno, nema tu respekta ni prema kome, tehnologija je omogućila svima savremen napredak, ali su u tome stariji muzičari uglavnom malo pasivniji jer se drže naučenog, dok klinci žargonski rečeno…- ubijaju na mestu. Takav slučaj je i sa bendom David i Golijati. Iako bazični punk-rock, u njihovom stilskom izrazu mogu se naći i elementi metala, alternativnog roka, grandža, i verovatno je i to jedan od razloga njihovog drugačijeg zvuka. Stanje nepromenljivo, Nepropisno parkiran, Sila, masa, ubrzanje i Danas nije moj dan, su već danas veliki hitovi i jasno je svima da je veoma blistava budućnost pred ovim momcima. Iako je zvuk odličan, stvarno se ne bi moglo reći da je to bila početnička sreća.
Ovo ima i treba da bude veliko. Posle pauze od 15-20 minuta, da bi se promenila binska oprema (uvek su to bile muke Tantalove, gde su samo pevači pošteđeni – prim.aut.), malo posle 22h na binu kluba “Svitac” izlaze oni, baš kao desperadosi iz nekog westerna, “…na opštu radost, svih prisutnih…”. Radule, koji pored pojačala, gitare i pedala, sa svim onim opasačima, oprtačima, fanny pack torbicama, više liči na Ani 4 pištolja, sin mu omladinac Branko
junior Radusinović na 2. gitari, uviđavni basista Leki, kao ozbiljni trener ekipe, dr. Pop, koji nije baš “..gluv kao top..”, ali jeste harizmatični spoksmen i pjevac, uvek smireni i maksimalno korektni bubnjar Atzke, kao i Zlatko, čovek koji je zadužen za sve menadžersko – pravno – finansijske stvari posade bojnog broda Atheist Rap-a dugi niz godina.
Ne samo sa Wartburg limuzinom i Blue trabantom poveli su nas kroz groznicu subotnje večeri u Svicu, na jedno predivno putovanje koje traje 35 godina, sa pređenih nekoliko miliona kilometara. (jedno vreme Atheist Rap je bio najkoncertniji sastav u Srbiji) Osmeh na lice mi se na trenutak vratio jer me je atmosfera podsetila na njihov paraćinski koncert 1995. u tadašnjem klubu Cepelin u zgradi Radničkog univerziteta. Samo što su izdali album “Ja Eventualno Bih Ako Njega Eliminišete”, za PGP RTS, u epicentru popularnosti, 204 prodate ulaznice u prostoru barem duplo manjem nego Svitac, gde više ni ni igla nije mogla da padne, i svakako jedan od od onih koncerata koji se pamte celog života, makar on bio i koncert visokog rizika. Doduše, tad smo bili 29 godina mlađi, priča nam je bila drugačija, sve se moglo i sve smo mogli mi, a danas sve više interne priče u 4 oka o išijalgiji, kamenju u bubrezima, polipu u žučnoj kesi…I svaka čast omladini, ali bez starca svakako nema udarca, rafalna paljba kreće sa Momci se vraćaju u grad, slede Vođa, Godina kulture, Piloti, Štrikanje, Trabant, Wartburg limuzina. Dr. Pop je na bini dobro raspoložen (uostalom to mu je i u opisu radnog mesta), sa vrcavom pričom između pesama, još jednom nam prenosi veseli duh ravnice, i događaje opisane u najvećim hitovima benda. Bina u klubu je mala, pa ne dozvoljava muzičarima da se razmašu, ali to su okolnosti na koje su Atheisti već naviknuti i na drugim sličnim mestima, jer klub je klub, a i odgovara im u skladu sa godinama, jer treba fizički izdržati program od 2 sata. Prepoznatljivo je verbalno podbadanje i doskočice na bini Dr.Popa sa Raduletom, sve je to deo višedecenijskog šmeka i predstave, i sve mora da bude super, kao i uvek. Slede Pedere, 2 žetve, Fatamorgana, Felićita, Tetoviranje, Odoh ja u cvrčke, Ko je sunce ubio?, Rokvić Radivoje, Letnji hit, Pinokijeva balada, Grbavci, Zapadna Evropa. Pravi i očekivani megamix najvećih hitova benda nastavlja se sa Atheist Rap 2, Superstar, dok vrhunac svirke je na Car Core, Pritilend, Igraš grubo, Dr.Pop. Na zahtev mnogobrojne publike, sledi bis i ORA je pravi način da, Elit luk, Revanšizam, Snajka, Ljubav i Pesma za kraj….Preko 2 sata kvalitetne svirke i preko 300 ljudi, više generacija publike u prepunom klubu “Svitac” u Jagodini zabavljalo se na najbolji mogući način. Bilo je tu i skakanja, i pogoa, i igranja, i horskog pevanja, i mase koja se talasa, ali samo najpozitivnije moguće atmosfere. Iako je, čini mi se Atheist Rapu zvanični rodjendan krajem maja, želim da im čestitam prvih 35 leta, sa željom da nam još dugo traju. Predivan je osećaj kada otkrijete tako neki bend na početku svoje karijere, posećujete njihove svirke i u drugim gradovima, organizujete im koncerte u svom gradu i nadasve saživite i sprijateljite se sa njima, i nekako se već naviknete da oni budu uvek tu, sa strane, jer su nam uvek potrebni majstori za popravku dobrog raspoloženja…Za nas koji živimo ipak malo drugačije od drugih, i da smo tražili bolji provod subotom nismo mogli da ga dobijemo. Klub “Svitac” je u organizacijskom smislu postavio visoko lestvicu napravivši “hell of the party”, i standard kvaliteta koji bi drugi pomoravski gradovi trebalo da isprate…ALI…”…I sve od Kragujevca do Kilimandžara, od noćnog Pariza do sunčanog Dakra, od Novoga Sada, preko Venca sve do Rume, ostavljamo tragove od spaljene gume..” . Mirni putevi drugari i do sledećeg skorog viđenja…
FOTOGRAFIJE: Vladan Stojanović i privatna arhiva
