Piše: dr Slobodan Kotlajić – Buzda
“…Srbija-zemlja mala od hevi metala, malo brda, malo nizije, sto skandala i dvesta žurnala, dvajestčetri televizije…”, što bi rekao Bajaga. Još čudnije je ovo naše Pomoravlje, 3 grada na 20 km razdaljine, a svaki od gradova koji ga čini, može da ispriča neku muzičku priču o sopstvenoj autorskoj muzičkoj sceni, u zavisnosti od ugla posmatranja. I kako sve to ide ciklično, tako je i uspon i pad pomenutih muzičkih scena prilično haotičan, uostalom baš kao i vreme u kome živimo…
Jagodina je oduvek imala najveći broj autorskih bendova, različitih muzičkih žanrova i različite uspešnosti što je posledica toga što je najveći od 3 grada i toga što je imao jednu od najstarijih radio stanica u Srbiji – Radio Jagodinu, pa onda to i ništa nije čudno. Paraćin je oduvek imao najveći broj najtalentovanijih muzičara – instrumentalista, srazmerno veličini grada, ali oni su nekako pravu slavu sticali nekako tek kad su odlazili iz grada na Crnici, uz poštovanje prema svima onima koji su ostali. Ćuprija je bila i ostala prirodna spona i idealni, ne samo muzički balans izmedju Paraćina i Jagodine, što je možda delimično i posledica prepoznatljivog opštinskog brenda, svetski poznate Škole za muzičke talente…Znam da ovaj tekst mnogi od muzičara mogu dočekati “na krv i na nož”, jer im ego ili ne dozvoljava da realnost sagledaju na pravi način, ili “su oni lično toliko veliki, da bolji od njih na kugli zemaljskoj ne postoji”. Ako govorimo o heavy metal zvuku sa svim mogućim podžanrovima ovog specičnog muzičkog pravca, uopšte nije lako nabrojati sve izvodače, pa ćemo u ovom tekstu navesti samo neke od najpoznatijih sa ovog našeg područja i unapred se izvinjavam svim “velikim” projektima koji su nastali u sobama, za kompjuterom, a čiji autori nikad nisu imali živu svirku. Njima “kapa dole”, ali neće biti predmet naše priče. Za razliku od Jagodine koja je imala nekada davno svoju verziju Metroa, početkom 80-tih, u ovaj žestok pravac treba staviti i bendove kao što su Muppet Mosh, Hang (svirali metal u drugom delu karijere), Pure (industrial metal, najviše obećavali polovinom 90-tih), te razne metal snage 21. veka – Alister, Stillborn, Infest, Stratus, Legion of Thunder…Može se reći da je Paraćin u pravcu heavy zvuka imao svoje pulene Kaiser, Cijanid svojevremeno, pa svoju verziju Metroa sredinom 90-tih, Madhouse, Hammer, Kvar, od novijih…Zajedničko mnogim bendovima je bila podrazumevajuća migracija muzičara iz drugih gradova, tako da je stvarno redak oblik postojanja uspešnog benda iz jednog iz ovih gradova, da u njemu ne svira neko iz drugih gradova. Svejedno, Ćuprija je, krajem 80-tih i početkom 90-tih imala Megeru, koja je bila jedan od najboljih metal bendova svog vremena, ali trebalo je da prodje baš mnogo vremena da se pojavi ponovo kvalitetan metal sastav u gradu na Moravi. Ne sećam se dobro kad sam čuo prvi put za Evoluciju, ali kada sam upoznao lično Dragišu i Ilanu Marinješ, nestvarno je imponovala pre svega ozbiljnost bračnog para, gde su tačno znali u svakom trenutku šta hoće i put ostvarenja svojih želja. Videvši prostoriju za vežbanje i njihovu opremu, video spotove koje bend ima, sam vizuelni identitet prošlih albuma, kontakte u zemlji i inostranstvu, znao sam da ovaj bend ima sve potrebne preduslove za uspeh koji kad tad mora doći. Doduše, življenje ne samo u Ćupriji, nego bilo gde u Srbiji, a biti autor ovakvog ili sličnog vida muzike, Korona, česte promene u postavi benda na mestu gitariste, predstavljaju poseban izazov, ali ako sve to ostavite po strani dobijate skoro nezamislivo dobar rezultat.
Ako niste znali, Evolucija je srpsko-švajcarski bend koji iza sebe ima objavljena dva studijska albuma u Srbiji i inostranstvu. Njihov drugi album “Hunt” je u Nemačkoj proglašen za najbolji metal album 2019. godine. Iza sebe imaju mnoštvo koncerata u Srbiji, ali i u inostranstvu i uspešnu turneju po Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i Švajcarskoj na kojoj su delili binu sa nekim od najvećih imena svetske heavy metal scene, kao sto su Doro Pesch, Paradise Lost, Children of Bodom, Tyr, Pestilence, Destruction i drugi.
U narednom periodu Evoluciju očekuje objavljivanje novog studijskog albuma koji je miksovan i masterizovan u čuvenom švedskom “Fascination Street Studios” pod pokroviteljskom palicom Jens Bogrena i Linus Corneliussona. Na albumu su saradjivali sa nekim od najvećih imena Srpske i regionalne rok scene. Producent novog albuma je Marko Vučković (Alister).
Novi album najavljuje singl prilično oštrog naziva „The Earth is full of rats“. Pitali smo Dragišu, frontmena sastava zašto su se odlučili upravo za ovu pesmu?
Ova pesma je nastala kao i sve pesme spontano, krenete i ne znate u kom će pravcu otići i zato je po meni muzika nešto najlepše. Naslov bi mogao da bude i provokativan i da probudi radoznalost slušalaca šta ih čeka na albumu. Takođe bi mogao da postane simbol poruke albuma i da skrene pažnju slušalaca na važna pitanja. Ne znam da li ova pesma najbolje predstavlja ceo album, ali se sigurno izdvaja posebno zbog dueta sa Žanilom Žakom Tatajem (ex Divlje Jagode) koji je sigurno jedan od najboljih vokala u našem okruženju, a i šire.
Dugo ste pripremali album, sigurno tri-četiri godine. Kada smo poslednji put pričali, u planu je bilo 10 pesama. Recite nam nešto više o njemu, šta publika može da očekuje i koliko se ovaj album razlikuje od svojih prethodnika?
Za nas je ovo poseban projekat jer smo radili na njemu veoma dugo i u vreme najveće izolacije čovečanstva i nesreće koja nas je zadesila. Na albumu se nalazi deset pesama koje smo pažljivo odabrali kako bismo izrazili određene teme, ili emocije koja su nas inspirisale. Nadamo se da će naša publika uživati u slušanju ovog materijala i da će pronaći nešto sa čim se mogu povezati, ili što će ih inspirasati u pozitivnom razmišljanju. Danas krećemo sa promocijom novog albuma. Smatramo da je velika razlika u odnosu na prethodni, jedva čekamo da podelimo sa svima i da dobijemo prve rakcije slušalaca.
Novi album prate i promene u postavi. Naime, sada je sa vama Darko Konstantinović na gitari, a Marko Vučković koga znamo kao člana Alistera je ne samo producent već je postao i punopravni član benda. Radi se o iskusnim muzičarima. Koliko su oni uticali na zvuk benda i nove pesme?
Da, kao novi član benda je Darko Konstantinović na gitari, on je uneo novu energiju u bend, izuzetno je kreativan, ima veliko iskustvo i najvredniji je član benda, ne dozvoljava da se opustimo. Marko Vučković je odavno sa nama, na svim je pozicijama i producent je ovog albuma, najzaslužniji je što ovaj album ovako dobro zvuči, ima veliki uticaj u svemu kada je u pitanju Evolucija. Paraćinac Aleksandar Kastevarac je na mestu bubnjara, već nekoliko godina u bendu.
Tu je i nova saradnja sa Deadfall menadžmentom koji bi trebalo da se pobrinu za plasiranje Evolucije na zapad. Kako ste zadovoljni sa dosadašnjom saradnjom?
Saradnja sa Deadfall menadžmentom je za nas jako važna, oni zaista puno rade na promociji benda i ko nas prati primetiće da imamo najmanje po jedan intervju nedeljno. Još da kažem da smo mi i pre korone radili sa jednim od osnivača Deadfall menadžmenta (Roberto Riso), i drago nam je da smo opet zajedno.
Postoji li već izdavač za evropsko tržište i šta je sa domaćim terenom?
Što se tiče izdavača u toku su razgovori za engleski i srpski album, ponekad nam to stvara i mali problem, iz pravnih razloga lakše bi nam bilo da se odlučimo za jedan jezik. Za engleski album imamo svog starog izdavača, ali nikada se ne zna, u svakom slučaju čim nešto potpišemo odmah ćemo to i objaviti.
Evolucija se svakodnevno muzički razvija neverovatnom brzinom. Rekoste, bend iz Ćuprije, zar ne?
Napomena: Deo ovog teksta ranije je objavljen na drugim portalima.
