Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Ova slavna i u našem narodu veoma poštovana svetiteljka smatra se zaštitnicom žena i svetiteljkom koja je pomagala bolesnima i siromašnima, a vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova posvećenih Svetoj Petki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Rođena je u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeve. Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda..
Jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere i poštuje se u celom pravoslavnom svetu.
U našoj zemlji ima oko 250 crkava posvećenih Svetoj Petki, u čijoj blizini se najčešće nalaze izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.
Na ovaj dan dešavala su se velika čuda. Po običajnom kalendaru, danas se ne pere veš, ne šije, niti radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.
Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, prema jednima je oteo, a prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Istorija beleži događaj iz 1888. godine, kada je jedne noći hram zahvatio veliki požar. Zapalio se svećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra. Sve je izgorelo – pokrovi, baldahin, draperije. Spoljašnji deo kivota, načinjen od srebra i zlata, sasvim se istopio. Ali unutrašnji deo kivota, načinjen od drveta, tek je malo nagoreo i to spolja. A ispod drvenog poklopca ležale su mošti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili čak ni pečati od voska na njenoj rizi.
Izvor: Wikipedia
