Na današnji dan, 17. jula 1946. godine, u Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu. Najodlikovaniji je srpski vojskovođa u istoriji i vođa pokreta otpora u Kraljevini Jugoslaviji, prvog koji se organizovao u Evropi okupiranoj od strane nacista. Uhapšen je od nove komunističke vlasti po okončanju Drugog svetskog rata i posle kratkog suđenja je osuđen na smrt streljanjem. Ni dan danas nije poznato gde se nalazi grob generala Mihailovića.
”Sve do mog hapšenja verovao sam da ću ponovo okupiti oko sebe jaku vojsku. Za prvo vreme, na ustanak, nisam pomišljao, znajući da bi bio ugušen u krvi.
U Bosni su nas neprestano napadali redom: partizani, ustaše, muslimani, a u poslednje vreme Nemci mnogo ređe. Gonjeni pred udruženim četvorostrukim neprijateljem, gladni, goli, bosi i nenaoružani, spoticali smo se i padali. Svuda usput iz jama, u koje smo upadali, čulo se i Bogu teško umiranje. Iza nas na žbunju, ostajale su naše izgažene izgužvane šajkače, torbe-tkanice, kanice, pletene čarape, rukavice, opanci i obojci.
Biće mi lakše na nebu, ako nova pokolenja upale najmanje 20.000 sveća, borcima koje sam izgubio dok me je Tito progonio kroz Bosnu. Tokom ovog suđenja slobodi sam se nadao samo u zaboravu. Moje sadašnje nade i molbe usmerene su isključivo ka nebu” rekao je na suđenju u završnoj reči armijski general Dragoljub Mihailović, 15. jula 1946. u Beogradu, dva dana pred smrt.
Dragoljub Draža Mihailović je čovek oko koga je javnost u Srbiji i regionu već decenijama podeljena za jedne je on heroj, a za druge kvisling i saradnik okupatora.
