Pred nama je najveći hrišćanski praznik Uskrs, a nedelja pre ovog velikog praznika poznata je kao strasna ili velika sedmica i strogo se praznuje i posti. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Strasna sedmica ili Velika sedmica (grč. Μεγάλη Εβδομάδα – Velika sedmica), poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Pashe – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotrebljavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane.
Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulja, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije.
Nedelja posta, zvana i Strasna nedelja dobila je naziv po tome što je u tom periodu Isus Hrist pobedio greh i skunuo grehove ljudskog roda. Time je otvorio put ka raju. U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.
Na Veliki ponedeljak crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom. Drugi dan strasne nedelje zove se strasni ili zavoliti utorak. Zavolitim utorkom se strogo posti, ne igra se, niti peva.
Velika sreda spada kao i prethodni, u radne dane, i ona je poslednja radna u ovoj nedelji. U nekim krajevima se uskršnja jaja farbaju i na Veliku sredu.
Veliki četvrtak je dan posvećen sejanju, ali su svi ostali radovi obustavljeni. Za sopkoj duše mrtvima, u nekim krajevima su se sveće pričvršćene za drvo puštale niz reku.
Dan kada je Isus iskupio ljudske grehe i dan njegovog stradanja je Veliki petak. Dan je namenjen bojenju uskršnjih jaja, pri čemu prvo uvek treba biti obojeno crvenom bojom i ono se ostavlja kao čuvarkuća do sledećeg Uskrsa.
Velika subota je dan kada se mesi uskršnjak, kolač i pripremaju jela za uskršnju trpezu. Kolač koji se priprema ukrašava se bosiljkom, a jedno neobojeno jaje se stavlja u sredinu.
Nedelja, dan Uskrsa i vreme kada se po običaju “mere snage” farbanih jaja i započinje mrs ovomm namirnicom. Čije jaje “pobedi” oba jaja pripadaju njemu.
Jaje je simbol plodnosti i zdravlja, te ovaj ritual ima tradicionalnu vrednost u pravoslavnim običajima.
