Godina 1837. je veoma značajna za Paraćin, čitava druga polovina godine bila je ispunjena borbom na suzbijanju kuge koja se pojavila avgusta meseca. Sav privredni i društveno politički život u gradu je tada potpuno zamreo i sve je bilo usresređeno na borbu protiv kuge.
Čitav niz mera od kojih neke i vrlo oštre, bio je usmeren na suzbijanju bolesti. Pada u oči činjenica da je knjaz Miloš tražio da bude informisan na dnevnom nivou o stanju u Paraćinu. Prvi izveštaj od 24. avgusta u kome Stojko Ranković javlja knezu Milošu da je bio u Ćupriji i Paraćinu i da tamo ima obolelih od kuge, gde je u Paraćinu u roku od dva dana umrlo 6 osoba. U epidemiji kuge 1837. godine stradalo je 35 Paraćinaca. Kuga je suzbijena oštrim merama koje su po odobrenju knjaza Miloša sprovodili dr Karlo Nađ i Avram Petronijević kasnije predsednik Vlade kneževine Srbije. Paraćin je tada bio blokiran i pod stražom da se zdravi ne bi mešali sa bolesnima. Bolesnici su iznošeni po šumama iznad Paraćina da se sami bore sa bolešću. Grad je po Miloševom naređenju uredno snabdevan hranom a 13 bolesnika je preživelo od 48 zaraženih. Aksentije Srećković je tada bio starešina sreza paraćinskog. Kuga je harala Paraćinom još čitava dva meseca i tek početkom novembra nije bilo više obolelih, kada je život krenuo da se vraća u normalu.
