Kao u mnogum drugim mestima u Srbiji Paraćinci nisu pošteđeni nadimaka. Onaj univerzalni i najpoznatiji nadimak na koji će se odazvati svaki Paraćinac jeste, Džigeran. A kako su Paraćinci dobili taj nadimak postoje dve legende
Jedna kaže da je prvi voz koji je prošao kroz Srbiju udario ćurana u Jagodini, da su mu creva ostala u Ćupriji, a džigerica u Paraćinu, od tada se Jagodince nazivaju ćuranima, Ćupričane crevarima a Paraćinci su postali džigerani.
Druga nešto starija legenda kaže da se nadimak “džigerani” vezuje za boravak Knjaza Miloša u Paraćinu. Tek što se paraćinska nahija oslobodila od Turaka dođe im
u goste glavom i bradom sam Knjaz Miloš Veliki. Nevični u dočeku ovako važnih gostiju sreski knezovi iz Paraćina reše da se posavetuje sa Jagodincima koji su bili iskusniji u tome, kako da dočekaju Knjaza. Komšije, prepredeni Jagodinci posavetuju ih da dočekaju Knjaza sa džigericom u hladu topola, jer on to obožava. Paraćinci se čudom čudiše, jer u to vreme niko sem lokalnih roma nije jeo iznutrice, ali Knjaz je Knjaz, pa ako voli neka izvoli.
Kako ih Jagodinci posavetovaše, tako paraćinski knezovi i uradiše. Sve ulice i sokaci su tog dana mirisali na džigericu a običan narod se čudio i krstio kakvu to gozbu nahijske starešine spremaju za velikog Miloša. Kada Knjaz Miloš vide svečanu trpezu pod topolama sa kojih su letele „mace“, daveći sve i goste i domaćine ljutito prozbori čuvenu rečenicu po kojoj dobiše Paraćinci nadimak:
“Džigerice ti li si meso, Paraćinci vi li ste ljudi”, kad to Miloš izgovori pa ni čašu hladne vode ne popi već zaždi kod domaćina koji znaju za red i nastavi put ka Jagodini da uz pečene ovnove, vino i rakiju zaboravi ovu sramotu.
