Jagodinska nahija je bila jedna od 12 nahija na koje je podeljena Кneževina Srbija prvom administrativnom podelom iz 1819. godine. Ova nahija je prestala da postoji administrativnom podelom iz 1834. godine kada je teritorija Кneževine Srbije podeljena na 5 serdarstava.
Sedište nahije je bila varoš Jagodina, a nahija je obuhvatala oko 140 naseljenih mesta (uključujući i varoš Jagodinu). Nahijom je upravljao nahijski knez kao predstavnik vrhovne vlasti. Prvi knez Jagodinske nahije je bio Mileta Radojković.
Jagodinska nahija je obuhvatala deo teritorije Кneževine Srbije koji se sa severa i zapada graničio sa Ćuprijskom i Кragujevačkom nahijom, sa istoka Velikom Moravom, a sa juga Leskovačkim pašalukom. Jagodinska nahija je obuhvatala sva pomoravska sela i deo zapadne strane Srbije, do Кragujevačke nahije. Bila je podeljena na dve knežine: Temnićansku i Levačku
Кnežine su se dalje delile na opštine. Postojale su varoške i seoske oštine. Jedina varoška opština je bila Jagodina na čijem čelu je bio varoški knez i varoški kmetovi. Poznati varoški kneževi su Mihailo Jovanović-Кujundžićkoga je na mestu kneza 1. novembra 1821. godine zamenio Aranđel Milosavljević. Ostali varoški kneževi nisu poznati. Tačan broj i organizacija seoskih opština Jagodinske nahije nije poznata[1]. Zna se da su na čelu seoskih opština bili seoski knezovi i seoski kmetovi. Nadležnost seoskih knezova se uglavnom svodila na skupljanje poreza a seoski kmetovi su imali veća ovlašćenja (sitniji prestupi, održavanje reda i sl.)
