Juče je u Republici Srbiji od korone umrlo 47 ljudi. Na respiratorima je bilo 353, a procenat smrtnosti 0,88. Dakle, statističkim jezikom rečeno, jedan manje na respiratoru i jedan manje među nama.
Juče je statistički broj bio i naš kolega Miki…
Juče je umro Miroslav Stefanović: 56 godina, suprug, i otac, i profesor kuvarstva… Mlad, zdrav, iskreni vernik, radan i odgovoran… Juče je otišao među anđele, a svoje na zemlji ostavio.
Šok i neverica… I tuga do neba! Znali smo da je u teškom stanju, znali smo da se bori za svaki udisaj, ali smo se nadali da mora da se probudi, da ustane, da ozdravi, i da njegove klompe ponovo odzvanjaju dugačkim školskim hodnicima i da se ponovo čuje njegov kratak, ali grleni smeh… Da opet ponosno priča o svom Kosti i svojoj Verici, da na zabavama ponovo zapeva i zapleše… Da nas sa svojim kuvarima ugosti i objasni kako se prave “kijevski kotleti”, da nam deli recepte za razne salate i čorbe…
Juče je jedan suprug i otac, sin i brat, stric i zet, i pašenog, i prijatelj, i kolega „rešio“ da se ne probudi, i da u ranu zoru, u 5:20, napusti zauvek sve one koji su se danima molili Bogu da ga ostavi među živima. Jer, imao je još mnogo razloga za radost i još mnogo poslova koje je trebalo da obavi, između ostalog – i da bude deo Kostinog odrastanja i priprema za ulazak u svet odraslih…
…Danas je završeno prvo polugodište, bez tebe, Miki. Ispisao si se iz naše zbornice, iz naših učionica i kabineta, ispisao si se i iz esDnevnika… Ali nisi iz naših sećanja i naših srca…
Dragi naš Miki, neka ti anđeli osvetle put do Boga, a On neka te sačeka raširenih ruku, i neka ti umiri dušu.
IZVOR: FB/Ekonomsko- trgovinska škola Paraćin
