Dušan Marković je predsednik “Prave Srbije”, koji je ujedno i i najmlađi odbornik u Skupštini Jagodine, u biografiji mu još stoji da je sa svega 19 godina postao VD predsednik “Ravnogorskog pokreta” da je bio predsednik Studenskog parlamenta Univerziteta u Kragujevcu i da je učesnik velikog broja humanitarnih akcija, od otvaranja narodne kuhinje u Jagodini za najugroženije u toku vanrednog stana do organizovanja odbora svoje stranke po celoj Srbiji u cilju pomoći teško bolesnoj deci. Marković za Portal035 ekskluzivno govori o svojoj organizaciji, poreklu, ekstremnim nacionalnim stavovima po kojima je u javnosti u prethodnom periodu možda bio i najpoznatiji, o vlasti, opoziciji, svojoj porodici.
Kako objašnjavate da pored svih vaših akademskih i humanitarnih akcija javnost vas najviše zna po vašim ekstremnim i nacionalnim stavovima?
Junačka smrt mog predaka kapetana Koče Anđelkovića, kao i mojih drugih čukundedova me obavezuje da sa slobodom, verom i nacijom ne pravim kompromise. Ja sam na prvom mestu Srbin, pravoslavac, odan našoj tradiciji i našoj slobodoljubivoj istoriji. Poštujem sve druge narode koji vekovima sa našim narodom žive na ovim prostorima, ali sa migrantima ne sme da bude kompromisa i iza tog stava čvrsto stojim, pa neka me zbog toga nazivaju i ekstremistom što je uradio i vaš Portal035.
Zar po vama nije ekstrenizam kada postrojavate uniformisane ljude?
Kulturološke razlike između srpskog stanovništva i Pakistanaca i Avganistanaca su takve da ako bi oni krenuli ovde da se naseljavaju za kratko vreme bi izgubili svoj identitet i živeli bi u strahu u svojoj rođenoj zemlji. Mene iznenađuju takozvani liberali koji su po meni najplitkoumnija bića koja hodaju ovom planetom i koji sa svojim tankim obrazovanjem i nepoznavanjem istorije insistiraju na stvarima o kojima ništa ne znaju. Da li vi shvatate šta bi se desilo da islamski ekstremisti iz Azije i Afrike krenu da se naseljavaju po našim pustim selima, pa protiv toga su i pripadnici islamske veroispovesti koji žive vekivima u Srbiji. Ta tema nema veze sa ekstremizmom, već sa kulturološkim razlikama i njihovim načinom života koji je neprihvatljiv za ovdašnje stanovništvo. I molim vas pitajte te liberale da li su nekog migranta videli sa porodicom, ili samo vojno sposobne muškarce. Ako je taj moj stav jedino sporan od svega što radi “Prava Srbija”, evo obećavam opet ću ako bude trebalo da postrojavam uniformisane ravnogorce. I dozvolite mi opet da ponovim da duboko verujem u politiku bez nasilja, uvreda i diskriminacije prema svakom čoveku bez obzira koje vere ili nacije bio.
Za šta se suštinski zalaže “Prava Srbija”?
Prava Srbija se suštinski zalaže za smenu apsolutističke vlasti SNS-a i njihovih koalicionih pratnera i sprečavanje rehabilitacije političkih prvaka koji su vladali pre ovih za koje mi iz “Prave Srbije” smatramo da su direktno odgovorni za dolazak na vlast ovog što danas gledamo u Srbji. Za promenu smo političke krvne slike u Srbiji i smenu generacija na političkoj sceni. Za poštovanje Ustava Republike Srbije, za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, za razvoj srpskog sela putem pokretanja mini proizvodnih pogona, što je potpuno realno i održivo, jer samo ako krene da se razvija srpsko selo moći će da se pokrene i cela Srbija.
Kako tumačite sadašnju vlast i opoziciju u Srbiji?
Današnja vlast na čelu sa naprednjacima igra jednu ne tako časnu igru sa trenutnom “opozicijom” fudbalskim žargonom rečeno vlast igra dupli pas sa tobožim predstavnicima opozicije a sve u cilju zauzimanja prostora pravim opozicionarima isključivo od ljudi koji ni na koji način ne mogu da ugroze trenutnog lidera i njegovu stranku. Uz dužno poštovanje određenih pojedinaca i grupacija Srbiji je potrebno pročišćenje na političkoj sceni a isto mogu da donesu samo novi ljudi koji iza sebe nemaju afere i nisu izmazani u “politickoj žabokrečini” po kojoj u Srbiji plivaju svi oni u poslednjih 70 godina.
Pomenuli ste malopre da ste direktni pomtomak legendarnog srpskog vojskovođe kapetana Koče Anđelkovića?
Kaletan Koča Anđelković je rodonačelnik moje loze sa mamine strane, njegova ćerka Ikonika rodila je sina Kostu, njen sin Kosta je imao ćerku Aleksiju i tako sve do mog dede Milana Jovanovića, moje mame Snežane Marković i mene, ja sam inače 10 koleno direktnog porekla od Kapetana Koče. Dodao bih još da sam jako ponosan na tu činjenicu i da smo u porodici svi vaspitani da držimo do čojstva i junaštva a da nepravdu ispravljamo i ispred svega stavljamo našu otadžbinu kako je to radio i moj predak veliki Kapetan Koča koji je 16 godina pre Karađorđa uzdrmao Otomansko carstvo. Pre petnaestak godina moja porodica je pokrenula sređivanje platoa kod Kočinog hrasta, renovirali smo zvonaru u Kočinom Selu a u selu Racniku podigli spomenik slavnom pretku. Sve to smo radili u okviru porodice znajući da je to naša dužnost ali i velika obaveza, i onaj oganj koji u sebi nosimo ljubomorno smo čuvali u okvirima porodice, do trenutka kada sam pokazao i dokazao da sam dostojan da pričam i veličam ime slavnog pretka. Mišljenja sam da svaki čovek koji izlazi pred narod ili predstavlja svoj narod, mora da kaže, pokaže i dokaže sto bi se reklo od kakve je pasmine, ja ću evo od ovog intervijua za vaš portal konstantno potencirati i ljudima pričati ko hoće da ih vodi i čije gene nosi taj prvi među jednakima.
Kako komentarišete političku situaciju u Jagodini, gde ste odbornik u Skupštini grada i u kom pravcu ide stvaranje vaše političke organizacije?
Politika je plemenit poziv koji su u prošlosti razni politikanti i prevaranti srozali do te mere da je reprezent iste postao Beli Preletačević i njemu slični, Puna je Jagodina i Srbija raznih šojića i preletačevića upravo zato i upravo zbog toga sa svojim saborcima, i prvim saradnikom Aleksandrom Racićem sam krenuo u stvaranje “Prave Srbije” upravo iz Jagodine, one svetosavske, čestite i viteške, kakvu je hteo, za kakvu je živeo, i zbog koje je život dao moj predak Kapetan Koča Anđelković i mnogi moji čukundedovi. Na tom putu i sa tom misljom, stvarajući dela a ne prazne priče, napravili smo porodicu čestitih Srba u 20 opštinskih i gradakih odbora i zadobili poverenje preko 20.000 ljudi na proteklim lokalnim izborima širom. Srbije.
Iz priče sa ljudima u opustošenoj Srbji jasno vidimo vapaj naroda da želi novog kapetana Koču ili Karađorđa koji će da bude stožer okupljanja obespravljenih, pre više od 2 veka su naši preci krenuli sa kuburama i jataganima a danas mi krećemo po svim demokratskim pravilima, obrazovanjem, verom i delima koje mi iz “Prave Srbije” stvaramo svakodnevno.
