Paraćinac Igor Milenković je rođen 1977. godine, završio je srednju Mašinsku školu, radio je 20 godina u Staklari gde je 2017. dobio otkaz, a danas radi u PU Bambi na određeno vreme kao domar. Njegova poruka je da nikad nije hteo da menje patriotizam i svoje rane sa “Košara” za nikakve materijalne vrednosti, jer je tako vaspitan i u to i danas veruje pored svih nedaća koje su ga zadesile u životu.
Kao pripadnik 52. bataljona Vojne policije prištinskog korpusa, na redovnom odsluženju vojnog roka sa 22 godine, bio je učesnik raznih zadataka na teritoriji Kosova i Metohije, kao vojnik septembarske klase iz 1998. godine.
Na jednom od tih zadataka 6. maja 1999. nalazio se u sklopu izvršenja borbenih zadataka u reonu karaule Košare gde je teško ranjen.
“U to vrene na Juničkim planinama je bio sneg, nakon mog ranjavanja i izvlačenja moji drugovi se vraćaju na položaj gde nastavljaju akciju gde su bile teške borbe. Komandant mog bataljona u to vreme je bio major Kopanja Stevo, koji je bio pod ingerencijom komandanta prištinskog korpusa generala Vladimira Lazarevića. U mom izvlačanju su učestvovali moj komandir voda tada poručnik Blagoje Smolović i komandir odeljenja vodnik Davor Mihajlović i moji drugovi iz 1. čete 52. bataljona vojne policije.” kaže za Portal035 Igor Milenković i dodaje:
“U jednom od napada albanskih terorista ranjen sam minobacačkom minom gde sam zadobio prostrelnu i ustrelnu ranu levog ramena, prostrelnu ranu kuka i trubuha i ustrelnu ranu leve butine. U izvlačenju sa prve borbene linije, učestvovali su drugovi iz mog bataljona, pod dejstvom jake neprijateljske vatre iz svih vrsta oružija, gde su uspeli da me spasu jer sam više puta gubio svest usled nedostatka krvi.” nastavlja Milenković svoju tragičnu priču.
Nakon toga prebačen je u Đakovicu gde je operisan u podrumu lokalne crkve. Oporovak nije tekao najbolje, gde je bio prebačen u nišku Vojnu bolnicu..
Milenković je odlikovan od tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodona Miloševića Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.
“Imam osećaj da se taj rat nikad nije završio i da nikad neće da se završi, kao mlad čovek koji je položio zakletvu bio sam u prvim boirbenim redovima, i i opet bih ako to otadžbina zatraži od mene.” naglašava Igor i dalje navodi da se i dan danas čuje sa pojedinim ratnim drugovima i da su mišljennja da su mnogi njihovi saborci za džaba izginuli.
“Moram da kažem da se država danas prema nama odnosi mnogo pozitivnije nego što je to bilo u prethodnom periodu, gde za nas nije smelo ni da se čuje, a pogotovo da budemo prisutni u medijima i kažemo našu istinu.” ističe odlikovani heroj sa Košara Igor Milenković.
Medalja za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.
