Spomenik Stevi Pisaru nalazi se nadomak Paraćina, na Karađorđevom brdu. Poznato je da je Crni Đorđe imao najmanje šestoricu sekretara, dakle, ljudi koji su bili prevashodno zaduženi da pišu i čitaju ono što je stizalo pred verhovnog vožda. Pisani izvori navode da je Steva pisar, umolivši Karađorđa da mu dozvoli da ispali hitac iz topa, pogodio konak i smrtno ranio Hafiz-pašu.
Karađorđevo brdo je završno mesto boja na Ivankovcu koji se desio 1805. godine za vreme I srpskog ustanka. Ivankovac je naselje u okolini Ćuprije udaljeno desetak kilometra od Karađorđevog brda. Brdo je posle ove bitke nazvano po našem voždu. Srpska vojska je bila po ljudstvu manja od turske ali su pokazali hrabrost, odlučnost i dobru taktičku spremnost. Tu se najviše istakao Petar Dobrnjac, naročito u pravljenju strategije na Ivankovcu. Kako je srpska vojska uspešno odbijala napade i napredovala, turci su se u jednom momentu povukli u Paraćin a ustanici se ulogorili na Karađorđevom brdu iznad grada. Legenda kaže da su se jedne večeri, u predahu tokom bitke, sa brda videla svetla turskog logora i Steva pisar je posmatrajući sa brda, verovatno uočio gde bi mogao, među svim tim svetlima da bude šator Hafiz-paše, turskog glavnokomadujućeg u toj bitci. On je dugo molio Karađorđa te večeri da mu dozvoli da jednom opali iz topa sa brda. Karađorđe mu je na kraju dozvolio, Steva je podesio nišanske sprave i opalio. U turskom taboru je nastalo komešanje, svetla su se pogasila i kada je zora svanula turci su već bežali ka Nišu. Steva pisar je te večeri pogodio šator Hafiz-paše, ranio ga u nogu i kasnije je paša preminuo u Nišu od posledica ranjavanja a Steva jednim pucnjem iz topa završio boj. To je ujedno bila i prva srpska velika pobeda u Prvom srpskom ustanku.
