Josip Broz Tito, doživotni ptedsednik socijalističke Jugoslavije, preminuo je na današnji dan pre 42 godine, 4. maja 1980. u 15 časova i 5 minuta u Kliničkom centru u Ljubljani, u svojoj 88. godini. Nekada je svaka glavna ulica u Pomoravlju nosila ime po partizanskom komandantu i doživotnom predsedniku SFRJ, ali su tokom devedesetih u naglom buđenju nacionalnih država ti nazivi zamenjeni sa predratnim koje su komunisti nakon rata promenili.
Danas nakon 42 godine od Titove smrti i dalje ima poštovsocanjegovog lika i dela, ali i onih koji osuđuju njegovu politiku. Za Portal035 o Titu, su pričali levičar, arheolog Branislav Stojanović i monarhista politikolog Nemanja Radomirović.
Branislav Stojanović navodi da je Tito bio jedan od najvećih državnika sveta 20 veka i najveći brend EX Jugoslavije.
“U vreme hladnog rata uspeo je da balansira između velikih sila i da napravi velike stvari. Na međunarodnom planu pre svega mislim na osnivanje pokreta nesvrstanih. O veličini njegove ličnosti i ugleda u svetu dovoljno pokazuje njegova sahrana. Titova sahrana bila je jedna od najvećih u istoriji. Sahrani je prisustvovalo 33 predsednika država, 21 premijer, 4 kralja, 6 prinčeva i 47 ministara spoljnih poslova.” navodi Stojanović i dodaje:
“Sahrani su između ostalih prisustvovali i britanska premijerka Margaret Tačer, sekretar Komunističke partije Sovjetskog saveza Leonid Brežnjev, dok je predsednik SAD Džimi Karter došao par dana kasnije jer je želeo da izbegne susret sa Brežnjevim, ali je u znak poštovanja na sahranu pored državnog sekretara poslao i svoju majku. Teško da se današnji levičari mogu na bilo koji način poistovetiti sa Titom ili time što je on nekada predstavljao. Mnogo je godina prošlo, Tito je kao ratni heroj i pobednik predstavljao simbol novog poretka. Bio je autoritarni lider, a vreme u kom je on vladao se u mnogome razlikovalo od današnjeg vremena.” kaže Branislav Stojanović, i osvrće se na život običnih ljudi u SFRJ:
Države koja je u mnogo čemu bila jedinstvena i posebna. U kojoj su svi bili bezbedni, u kojoj se brinulo o ljudima, u kojoj je čovek bio na prvom mestu. Država u kojoj je bilo besplatno zdravstvo, školstvo, radnička prava na jako visokom nivou, kriminal na minimumu.
Ta država je ideal koje mnoge savremene zapadne države još uvek ne mogu da dostignu, a nas su nekako ubedili da je bilo loše. Što je potpuno apsurdno iz današnjeg ugla. Siguran sam da većina ljudi deli moje mišljenje i da bi ponovo živela u takvoj zemlji. To je donekle i naš ideal. Veća ljudska prava i prava radnika, besplatno školstvo i zdravstvo. Poštenija raspodela kapitala i manji jaz između najbogatijih i najsiromašnijih. Čovek na prvom mestu.” zaključuje Branislav Stojanović.
Nemanja Radomirović, zakleti monarhista, smatra da delovanje Josipa Broza treba posmatrati iz tri perioda.
“Prvi period je zmeđu dva svetska rata, gde se gospodin Broz brzo penje na hijerarhijskoj lestvici komunista. Podmukao,lukav i prepreden on uspeva da ukloni sve svoje protivnike unutar partije u saradnji sa zloglasnim NKVD Sovjetskog Saveza. Drugi period tiče se delovanja za vreme Drugog svetskog rata, kada gospodin Broz predvodi oružane formacije Komunističke partije, poznatije kao partizani, izbegavajuci borbu sa okupatorskim snagama, i ofanzivne akcije, koje usmerava uglavnom prema četnicima,” tvrdi Radomirović i dalje ističe uulogu Tita u građanskom ratu.
“Tito insistira na građanskom ratu, koji će dovesti njegove boljševike na vlast. Vešto koristeći antagonizam među saveznicima. Uz podršku Kominterne, on uspeva da se nametne kao faktor i uspeva da na kraju rata porazi i mnogovoljeniju Jugoslovensku Vojsku u Otadžbini,poznatiju u narodu kao letnici. Treci period se vezuje za njegove relativne uspehe u političkom (Pokret Nesvrstani) ili ekonomskom planu. Međutim,naši istaknuti ekonomisti kažu jasno da je ekonomska krivulja krenula na dole jos 1974. godine, i više se nikad nije podigla. U osamdesetim stariji se sećaju bonova, nestašica, vožnji par – nepar, što je posledica nefunkcionalnosti komunističkog samoupravljanja kao drustvenog modela. Nerešeni međuetnicki odnosi su naprosto buknuli nakon Tita u krvavom raspadu Jugoslavije, a čuvena floskula “bratstvo i Jedinstvo” ostala je samo mrtvo slovo na papiru. Sve u svemu, posledice vladavine Josipa Broza Tita će se još dugo osećati kroz kulturu i svest naseg naroda.” kaže Radomirović.
