Danas u rudnicima u Srbiji radi preko 20.000 rudara a za rudarska prava su još 1903. krenuli da se bore hrabri štrajkači iz Senjskog Rudnika. Od tada pa sve do danas rudari žive i rade u najtežim uslovima a borba za život dostojan čoveka i dalje traje
1903. godine kada Senjski Rudnik dostiže proizvodnju uglja kojim je potisnuo sa tržišta ugljeve ostalih domaćih ugljenokopa istorija beleži veoma teške uslove u kojima su radili Senjski rudari. Rudari su radili po smenamo od 12 sati, ponekad i duže. Uslovi rada u rudniku bili su veoma teški, uz slabu svetlost olajne lampe a česti su bili i jamski požari i nesreće u rudnicima. Materijal koji su koristili za rad (olaj, eksploziv, oštrenje alata) rudari su plaćali od svoje zarade. Još težim činilo je njihov položaj što nisu primali plate u dinarima nego u tantuzima za koje su mogli da kupuju samo u prodavnicama koje je držao vlasnik rudnika.
Usled ovako teških uslova za rad i zahteva za velikom produktivnošću, rudari su iste godine osnovali radničkog udruženje podstaknuti od Socijaldemokratske stranke. Radničkog udruženje osnovano je 13.jula i odmah je počelo sa borbom za prva radnika. Prelomni trenutak u istoriji srpskog rudarstva dogodio se 6. avgusta 1903.godine kada jje upravnik rudnika otpustio vodeće članove radničke organizacije, koji su odmah organizovali radnički zbor i pozvali na štrajk. Pregovori nisu urodili plodom i 600 rudara je iz Senjskog Rudnika krenulo ka Ćupriji. Devet dana je trajao štrajk i završen je 15.avgusta 1903.godine. Po pričama rudara koji su učestvovali u štrajku, delegacija od 3 rudara uspela je da se provuče pored žandara i otputuje u Beograd, gde je svoje zahteve predala nadležnom ministarstvu. Ministar je naredio da se ispune zahtevi rudara ali pisani dokazi o toj naredbi danas ne postoje. Veliku ulogu u pritisku na vlast imale “Beogradske novine” i “Radničke novine” koje su objavile brojne tekstove kao podršku rudarima. Rudari su se vratili na posao ali štrajk nije imao trajnog efekta jer je već u novembru iste godine veliki broj rudara otpušten i sa svojim porodicama udaljen iz Senjskog Rudnika, a da ni jedan zahtev nije ispoštovan. Novi štrajk rudara uslediće tek 1935.godine. Nakon Drugog svetskog rata 6.avgust je zvanično proglašen Danom rudara Srbije.
