Za Portal035 piše Aleksandar Racić
Danas je Haški tribunal na doživotnu robiju osudio generala vojske Republike Srpske, Ratka Mladića. Ova presuda samo je još jednom pokazala svoju pristrasnost, ali i sramnu političku pozadinu koja je i bila očekivana jer dolazi od strane savremenih krstaša i inkvizitora.
Da se radi o pristrasnom sudu u prilog ide činjenica da je kompletan politički i vojni vrh Srbije i Srpske osuđen u ovom kazamatu dok su dokazani zločinci poput Nasera Orića na slobodi. Mnogi portali ovu vest u Bosni, ali na žalost i Srbiji preneli su u kontekstu da je pravda zadovoljena. Žalosna je ova i ovakva pravda koja osuđuje čoveka kojeg je država školovala i plaćala da jednog dana brani svoju otadžbinu, i to ne bilo kakvog čoveka već oficira koga su otvoreno poštovali, ali i zavideli oficiri mnogih svetskih zemalja. Da se radi o jednom velikom čoveku koga poštuju i vole njegovi borci, ali i narod shvatio sam 9. januara 2019. godine na obeležavanju dana Republike Srpske u Banjaluci gde sam bio gost Veterana Republike Srpske. Na ovom obeležavanju prisustvovao je kompletan državni vrh Srbije i Srpske i kada se završila parada krenuli smo pešaka ka hali Borik u jednom trenutku ispred sabornog Hrama oko jednog čoveka okupio se ogroman broj ljudi, prišao sam da vidim o kome je reč. Nije bio političar, a ni javna ličnost bio je to Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića. Stao sam sa strane i gledao kako mu prilaze žene koje mogu da mu budu majke. Grlile su ga, ljubile i govorile: “Pozdravi nam đenerala.” “Biće on dobro, njega čuva Bog.” I tako još mnogo reči hvale koje bih mogao da pišem u narednih nekoliko sati, ali ono što je ostalo upečatljivo i što ću čitavog života pamtiti bile su reči dve žene koje su kroz plač govorile: “Sine da nije bilo njega moja porodica i ja danas ne bi bili živi.” “Deca su mi se borila u ratu i da treba opet bi ih za njim poslala, a prodala bih kuću i celo imanje samo da nam se naš đeneral vrati živ.” Tada sam shvatio da je đeneral zajedno sa predsednikom Karadžićem ugradio sebe u temelje Srpske, a danas nakon ove sramne presude dao sam definiciju na reči ovih majki koje su mu slale podršku, a ona glasi: Osuđen na doživotnu robiju i večnu slavu. Jer što bi rekao veliki Njegoš: “U nas bi krst davno posrnuo da nije bilo mača koji ga je branio.”
Ti si naš mač đenerale i
kakva god presuda da bude uvek ćeš biti heroj!
AUTOR: Aleksandar Racić
