U poslednje vreme nema bas mnogo muzičkih lepih priča sa srećnim krajem, naročito sa one strane Atlantika, ali jednu od karijerno najlepših pišu u poslednjih nekoliko godina fantastični sastav The Interrupters.
Obzirom da pripadaju atipičnom muzičkom žanru, koji odevno karakterišu sakoi, košulje, kravate, somotske pantalone i u njihovom slučaju plitke martinke, (vrlo slično kako su nekad na početku karijera izgledali Specials, Madness, Selecter), a muzički osim klasične ritam sekcije, tu je trombon i klavijatura, i naravno razorni ženski vokal koji pripada – šarmantnoj Aimee, The Interrupters su uspeli, za relativno kratko vreme da postave izuzetno visoke standarde u muzičkom šou biznisu, pevajući o 2 najdublja ljudska osećanja – ljubavi i mržnji na svoj način. Stresovi, strahovi, depresija, i razni psihički problemi usled tortura u detinjstvu i mladosti, ali ipak ljubav i život lajt motiv su tekstova ovog fantastičnog benda koji svuda gde se pojavi pravi pozitivan haos i erupciju oduševljenja. Zvanični video spotovi sa nesponzorisanih više miliona pregleda i armija pratilaca su verovatno samo jedan od razloga, što priznaćete za alternativni bend uopšte nije mala stvar. Ovo je njihova priča…
Vrlo je teško bilo šta novo reći o bendu The Interrupters što nije već više puta rečeno, ali za širi čitalački (slušalački/gledalački) auditorijum Portala 035 koji se po prvi put sreće sa ovim bendom, nije loše reći da je u pitanju porodična kompanija trojice braće Bivona iz Los Anđelesa, njihovog najlepšeg člana Aimee, a Billy Kottage je naknadno pridodati član od 2019, čovek je zadužen za klavijature i trombon (ranije svirao u Reel Big Fish). Legenda kaže da su tri brata Justin, Jesse i Kevin Bivona upoznala Aimee Allen 2009. godine, ali su tek 2011. Aimee i Kevin Bivona kad su ušli u emotivnu vezu, počeli zajedno da pišu pesme što je zvanično godina početka formiranja The Interrupters. Posle mase koncerata sa celokupnom prvom ligom svetskog punk džet seta pre, za vreme i posle istoimenog debi albuma 2014., prva eksplozija desila se sa “Say It Out Loud” 2016., pa je dodir zvezdanih staza usledio kada su Interrupters objavili album “Fight the Good Fight”, 29.juna 2018., za HellCat/Epitaph records, koji je producirao njihov mentor – Tim Armstrong iz Rancida. Vodeći singl, “She’s Kerosene”, zauzeo je 4. mesto Billboardove top liste alternativnih pesama.
Album je dospeo do mesta br. 2 na Billboardovoj listi nezavisnih albuma, bend je predstavljen na naslovnoj stranici Kerrang! magazina u junu 2019. i nominovani su za “Najbolji međunarodni prodor” na Kerrang godišnjim nagradama za 2019.god. Muzička ispoliranost i jedinstvenost kroz kombinaciju ska-punk, punk-rock/alternative indie rock zvuka i vokalno harmonijska perfekcija i produkcijska mainstream superiornost nastavljena je i sa prošlogodišnjim, jednim od svakako najboljih albuma 2022.god “In The Wild”, koji je izašao početkom avgusta i bilo je za očekivati da ceo album bude u hitovima (izdvajamo samo
“In The Mirror”, “Raised By Wolves”, “Anything Was Better”, “Jailbird”, “As We Live”, “Love Never Dies”) i isti je, razume se prošle godine bio vodeći u okviru različitih svetskih top lista. U okviru rasprodate turneje, (više od 40 koncerata) imali su perfektan nastup na prošlogodišnjem Punk Rock Holiday 2.2, Tolmin, Slovenija, sa kojeg su svetu pokazali svu magiju najboljeg mini festivala u Evropi, zvaničnim video spotom uživo za obradu pesme benda Bad Religion “Sorrow” i dokazali svima da se zaista sve u životu može postići posvećenim radom. I ove godine ponovo trenutno pokoravaju Evropu rasprodatim koncertima uživo, klupskog, i mnogo više festivalskog karaktera.
Ako se setimo prošlogodišnje i ovogodišnje pomame za njima, ako vam je slika poređenja sa Bitlsima pred očima, potpuno ste u pravu…Bilo bi zaista dobro kad bi ovo čitali neki od glavnih ljudi naših najvećih muzičkih festivala u Srbiji kao što su Exit, Arsenal…, da ih dovedu na naše prostore jer se radi o bendu koji je vrhunski ska-punk / alternative indie rock digao za lestvicu više i ceo žanr je dobio nov vetar u leđa pretvarajući ga u potpunu umetnost. Biću tako slobodan i reći da će sing along pevanje sa potpunom harmonijom bek vokala učiniti uskoro muzički izraz The Interrupters ikonama moderne Američke pop kulture, ma kako nekima to bilo nepojmljivo. Potekli iz andergrounda, još uvek uživo na koncertima imaju onu dečiju neposrednost i brigu prilikom dogovora posle svake pesme, kao da se spremaju da pobegnu sa poslednjeg časa u školi, što je potpisnika ovih redova kupilo za sva vremena. Najnoviji video spot koji je pušten u etar, za pesmu “We’re Coming Back” (obrada Cock Spareer) je sa kompilacije “What’s It To Be Like 50”, koja je posvećena pedesetogodišnjici benda Cock Spareer i nastavlja video priču, baš tamo gde su prethodno stali, jer je i ovo video spot nastao od sekvenci sa njihovih prošlogodišnjih živih nastupa, uradjen zahvaljujući ljubaznosti njihovog fana, uostalom nešto slično kao i “Sorrow”.
Vidi se da je moj prijatelj, snimatelj J.Čurlič na novim radnim zadacima, iako je ovo pomalo netipična pesma za The Interrupters, ali ok – ovde odaju počast još jednom legendarnom bendu. Biće nesumnjivo i ovo ponovo himna i ponovo veliki hit, odnosno drugi život istoimene pesme, ali ovo nije njihov zvuk, niti ovde baš dolazi baršunasti lirski kolaraturni sopran Aimee do izražaja, kao ranije. Ovu obradu karakteriše engleski prljavi zvuk prvog talasa UK punk bendova na LA način, i veoma zanimljivo cockney pevanje u stilu fudbalske himne. Svojevrsni anahroni eksperiment sa tuđim stilom, kroz reinterpretaciju tuđe pesme, pa je sve dozvoljeno…Lično bih voleo da sledeći video spot vidim kao regularan, a ne kao spot sa živog nastupa, čisto radi reda… Ovaj bend neće biti nikad popularan kao Madonna, na kraju krajeva to i ne treba da bude, ali treba videti gde će ih staze uspeha dalje voditi. Svoj željeni Američki san na pravi način The Interrupters žive negde od 2018., od albuma “Fight the Good Fight”, ali su i danas dosledni svojim principima i prapočecima i još uvek se raduju svakom uspehu, ma koliko on bio veliki ili mali, pojedinačan ili grupni, što samo pokazuje da se oni kao ljudi nisu promenili..A i da se promene, to nekako i jeste cena slave i uspeha.
Tekst i foto: dr Slobodan B. Kotlajić – Buzda