Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je sinoć u Novom Sadu na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja”.
Centralnom državnom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj vojno-policijskoj oružanoj akciji “Oluja” od 4. i 5. avgusta 1995, sinoć su na Trgu slobode u Novom Sadu, pored predsednika, prisustvovali i poglavar SPC patrijarh srpski Porfirije, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Pored državnih delegacija i poglavara Srpske pravoslavne crkve na ovom skupu među zvaničnim zvanicama su bili prisutni i predsednik opštine Paraćin, Vladimir Milićević, pomoćnica predsednika opštine, Jelena Vidosavljević i zamenik predsednika SO Paraćin, Miloš Đokić.
Danu sećanja na žrtve hrvatske agresije prisustvovao je i predsednik Vučić koji se obratio skupu:
“Prvi razlog ovog pomena da se setimo 250.000 prognanih i stradalih, a drugi da se nikad ne zaboravi, za sve one koji sramotno i namerno zaboravljaju sopstvene žrtve. Godinama u Srbiji nije bilo nikog da se seti naših žrtava, nije bilo nikoga da kaže da su bombardovali te kolone, ubijajući decu i starce, malenu braću i sestre. Time smo ih i sami bombardovali i sami bacili kamen na najtužniju kolonu. Radili smo to gotovo 18 godina. Natovarili smo sopstvenom narodu osećaj krivice, onima koji su verovali da smo sami krivi što nas ubijaju i proteruju, a za to vreme zaborava Srbija nam je propadala u tišini. Menjali su nam ime naroda, nas Srbe nazivali su hrvatskim, bosanskim, sad nas nazivaju i kosovskim Srbima. Ne, mi smo svi samo Srbi. Nema nijedne razlike između Srbina iz Novog Sada, Pirota, Leskovca, Kragujevca… Svi smo mi samo Srbi. Koliko god molimo za mir, ne molimo dovoljno koliko bi oni voleli. Koliko god priznamo svačiju žrtvu, nikada nije dovoljno, vas Srbe moramo da ponizimo do kraja i morate da nestanete da bismo bili zadovoljni. Popustite po jednom pitanju. Popustili smo. Popustite po drugom, popustili smo. Popustili smo i po trećem. Ali želimo mir. Pre nekoliko dana koji su mi bili najteži u poslednjih nekoliko godina, saterali su nas u ćošak, ali sam rekao “Mi više nemamo kud, nemamo šta da popuštamo, moramo da branimo svoju zemlju, a vi veliki vidite šta ćete s nama, kada svi mi i Krajišnici, Šumadinci, Levčani ustanemo”. naglasio je Vučić.
