Poezijom je počeo da se bavi u petoj deceniji života, gde se nakon časno odslužene vojničke karijere, posvetio pisanoj reči. Zoran Pavlović, vojnik, oficir, i pesnik, letač – tehničar na helikopteru Gazela, iskusni ratnik i patriota, koji je drugi deo svog života posvetio poeziji,
“Odabrao sam vrlo brzo
poziv svog života.
Zamenio sam uniformu za korzo,
i uverio se koja je to divota
Danas kad se svoje želje setim
dušu mi ispuni toplina i radost,
poželim da opet poletim
da ponovo doživim mladost.” (Dečiji san)
Kao čovek sa visokim moralnim normama, na papiru u svojoj prvoj knjizi “Koraci života” ostavlja utisak svojih čula, njegova poezija je produkt, njegovih ličnih, profesiinalnih, ljudskih i verskih ispovesti.
Iako je Zoran pesnik sa sabljom, vojnik, oficir, nje mogao da predvidi ili nije želeo, nije verovao da će NATO vulkan da zapali ne samo zemlju već i njegovo nebo nad Srbijom. Zato se u njegovoj zbirci i nalaze pesme, posvećene toj erupciji, kso trag prošlih vremena iz oka Gazele na nebu.
“Na nama je da ispunimo zavet,
koji traje od nastanka srpskoga roda,
da sačuvamo šta nam je ostavljeno u amanet,
da znamo kako se čuva otadžbina i brani sloboda.” (Otadžbina)
U “Koracima života” autor se donkihottovski bori za prave vrednosti, ulaže napore da ispravi “krivu Drinu” daje lični doprinos u borbi za očuvanje ćirilice kao nacionalnog identiteta i pisma.
Zoran Pavlović je napisao još dve knjige koje će uskoro biti objavljene, zbirku pesama “Misli moje”, i “Zoranoslovice i izmislice”. Dobitnik je više priznanja od književnih udruženja širom Srbije. Predsednik je Udruženja boraca otadžbinskih ratova (UBOR) u Paraćinu, i otac dvojice sinova.
