Gledam snimak kako se maturanti iz Paraćina
Odriču kupovine maturskih haljina i odela
Da bi pomogli bolesnom detetu
I razmišljam, isti taj Paraćin, iz koga sam
Ima na desetine ljudi koji se toliko nakralo zadnjih decenija
Da ne treba deca da se odriču haljina za maturu
Nego da oni pokriju nečije lečenje
Od novca koji su pokrali
Lepo je biti human
Ali je mnogo lepše da malo budu humani
Oni koji su mnogo šta stekli na tuđoj muci
Preko tuđih leđa i tuđeg rada
A devojke neka nose svoje haljine za maturu
Momci svoja odela
Kada će, ako ne sada
Gde im se možda i završava najlepši deo života
A da toga nisu ni svesni
U pravednom društvu svako daje onoliko koliko želi
U nepravednom daju oni koji nemaju
A oni koji imaju gomilaju
Zato se ja ne bih odrekao maturskog odela
Iako ga ni se sebi nikad nisam kupio, nego pozajmio…
Nego bih poslao sve te mlade ljude
Da zakucaju na vrata lokalnih kriminalaca
I da zatraže sredstva za nečije lečenje
To bi bilo mnogo više u duhu mladosti
I u duhu Branka Krsmanovića, čiji spomenik svakodnevno gledaju
A da ni ne znaju ko je on, niti ih zanima
I da je potekao iz njihovog grada
Da je sa dvadesetak godina stigao do Španije i Španskog građanskog rata
Upoznao tamo Hemingveja, Lorku…
Zatim studije u Pragu
Stigao je da uradi mnogo šta, u svom kratkom životu
Žrtvujući se za pravednije društvo
Koje je posle i došlo
Ne menja svet milosrđe
Nego pravilna raspodela
Gde se teži da niko ne bude gladan, bez posla, lečenja
Da ima bar elementarne uslove za školovanje, život
Odricanje od maturskog odela to neće da promeni
Ali da se isti ti mladi ljudi samoorganizuju
Uđu dublje u suštinu problema
A to je sistem gde je sve profit…
Ne da bi time izlečili jedno dete
Nego bi spasili na hiljade dece
Od pakla besmisla u koji se guraju
U kockarnice, alkohole, zaluđivanja sa svih strana
To je human gest
Stvoriti pravednije društvo
A ne večito baviti se posledicama
Tako da, deco draga, ne odričite se vi vaših maturskih haljina
Nego zakucajte na vrata
Onih koji su olešili vaše roditelje, a i vas, samo što toga još niste svesni
Dok neko ima milione eura, i to im je malo
Moji otac i majka koji su radili 40 godina
Imaju nešto više od 150 eura penzije
U prevodu, ko je najviše ukrao
Taj najviše treba da da
A ne da se uzima od onih koji su dali sve
Dokle više od njih uzimati
Pa i za humanitarne akcije
Dokle više
Branko Krsmanović je to znao
I bio umniji pre 100 godina
Od većine današnje omladine
U čijem rečniku reč pravedno društvo ni ne postoji
A kamoli da se za njega bore
I izbore
Bez socijalizma nema ni humanog društva
Bez društva nema ni brige o čoveku
Samo povremeni i usputni pokušaji
A to je tako daleko od suštine
AUTOR: Stefan Simić
