Demokratska stranka osnovana je 16. februara 1919. godine u Sarajevu ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela Hrvatsko-srpske koalicije. Njen prvi lider bio je Ljubomir Davidović. U političkom životu Kraljevine Jugoslavije, DS je imala veliki uticaj. Na izborima je uvek bila u vrhu po dobijenim glasovima, ali je na vlasti bila samo 1919. i 1924. godine, ukupno manje od godine dana. Nakon Davidovićeve smrti, 1940. godine, lider DS postaje Milan Grol.
Posle Drugog svetskog rata, 1945, i formiranja nove, socijalističke, države: Federativne Narodne Republike Jugoslavije u kojoj je vlast bila KPJ, za DS i ostale stranke nije bilo mesta, iako je Milan Grol, tadašnji lider demokrata, bio potpredsednik u privremenoj jugoslovenskoj Vladi pod vođstvom lidera KPJ, Josipa Broza Tita. Nakon što su komunisti pobedili na izborima novembra 1945. godine, zabranili su rad svim strankama. Rukovodstvo stranke u emigraciji se protivi vlasti u Jugoslaviji sve do 1948. godine kada se praktično faktički i gasi sa političke scene.
Nešto preko 40 godina kasnije, uoči početka raspada SFRJ, grupa istaknutih srpskih intelektualaca u Beogradu obnovila je rad DS-a. Na osnivačkoj skupštini, 3. februara 1990. godine, za predsednika stranke izabran je Dragoljub Mićunović, a za predsednika IO Kosta Čavoški. Samo godinu dana je bilo potrebno da se pokretači stranke posvađaju i raziđu. Grupa od desetak uglednih ličnosti koju su predvodili akademik Nikola Milošević i Kosta Čavoški odvajaju se od Mićunovića, nezadovoljni što će DS učestvovati na izborima koje je raspisao Slobodan Milošević i 12. aprila 1991. godine osnivaju Srpsku liberalnu stranku. Nova kalendarska godina donela je novo, ovaj put još ozbiljnije, cepanje DS. Sukob je nastao povodom toga da li stranka treba da učestvuje u stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima, a pod imenom DEPOS. Glavni odbor DS-a odlučio je da podrži DEPOS, ali ne i da mu pristupi. Zagovornici DEPOS-a, koje su predvodili narodni poslanici Vojislav Koštunica i Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, prof. Radoslav Stojanović, Vladan Batić 26. jula 1992. godine osnivaju Demokratsku stranku Srbije, a za predsednika je izabran Koštunica.
Nakon Mićunovića DS preuzima Zoran Đinđić koji kao idejni tvorac DOS-a obara režim Slobodana Miloševića, i u zaveri pojedinaca iz bezbednosnih službi i kriminalaca iz “Zemunskog klana” strada 12. marta 2003. godine. Đinđića na čelo DS nasleđuje Boris Tadić koji uspeva da u dva mandata pobedi na neposrednim izborima za predsednika Srbije. DS u vreme Borisa Tadića doživljava najveći uspon u istoriji ove stranke. Posle Tadića u vrhu DS menjaju se Dragan Đilas, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac i Zoran Lutovac, ali stranka ni na jednim parlamentarnim izborima nije mogla da prođe 10%.
U Pomoravskom okrugu gde je Demokratska stanka posle petooktobarskih promena imala predsednike opština u Jagodini, Paraćinu, Ćupriji, Svilajncu danas ne postoji ni u jednoj lokalnoj skupštini, jedini predstavnik u vrhu DS je danas Paraćinac Vojislav Vasić koji se po podacima sa zvaničnog sajta DS vodi kao potpredsednik izvršnog odbora ove stranke. Veliki broj ljudi iz Pomoravlja koji su bili na najistaknutnijim funkcijama u DS u prvoj deceniji 21. veka u poslednjih nekoliko godina su postali deo Srpske napredne stranke.
