Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista. Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove”. Naš narod pripisuje mnoge prirodne pojave Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i “Gromovnik”.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom. Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Poznata je izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije”. Po predanju, na Svetog Iliju pre podne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, prema običajima, više se ne kupa u rekama.
