Prvi sreski lekar u Paraćinu bio je Josif Holec, koji je došao u naš grad 1861. godine, ali je ubrzo tražio premeštaj, tako da je postao okružni fizikus u Kruševcu. Za zdravstvenu kulturu Srbije značajna je 1865. godina, kada je knez Mihailo Obrenović doneo Zakon o bolnicama, Zakon za apoteke i apotekare,
Za prvog opštinskog lekara u Paraćinu imenovan je dr Adolf Femen iz Varaždina 1867. godine, koji se zadržao oko godinu dana i nakon toga je otišao u Trstenik.
U Paraćinu se 1872. godine intenzivno radilo na osnivanju prve apoteke. Karl Erlih, koji je bio apotekarski pomoćnik u Beogradu, podneo je molbu za osnivanje apoteke u Paraćinu. Od početka rada na osnivanju apoteke, pa do puštanja u javni saobraćaj trebalo je da proteknu dve godine, tako da je apoteka počela sa radom 11. avgusta 1874. godine. Zaslužni za osnivanje apoteke bili su okružni fizikus dr Andrija Bikl i opštinski lekar dr Ignac Hiršl, koji su podneli opširan izveštaj o stanju zdravlja u Paraćinu ministru unutrašnjih dela. Ovo je bio veoma značajan događaj za oko 7000 Paraćinaca koji nisu morali da idu po lekove u Jagodinu ili Kruševac. Apoteka je u početku normalno poslovala. Međutim, Karl Erlih je oboleo od tuberkuloze, a to se odrazilo na rad apoteke. Zbog bolesti prvog paraćinskog apotekara pokrenuto je i pitanje postavljanja administratora u apoteci, što je značilo da će u apoteku doći diplomirani apotekar koji će pred zakonom biti odgovoran za ispravnost rada. Početkom 1882. godine, Karl Erlih je preminuo. Apoteka je radila sa poteškoćama od samog početka, menjala je zakupce, pa i vlasnike. Nakon oslobođenja u Drugom svetskom ratu postojale su dve privatne apoteke u gradu.
Zdravstvena služba Paraćina svoj uspon beleži nakon Drugog svetskog rata.
Otvaraju se ambulante 1946. godine u fabrikama štofa i stakla u kojima radi po jedan lekar isključivo za radnike. Ekspozitura okružnog ureda, kasnije Dom narodnog zdravlja, podignuta je 1948. godine, a 1950. godine dobijena je dozvola za osnivanje Sreske bolnice u Paraćinu. Bolnica je imala tri odeljenja: porodilište, opšte odeljenje i zarazno odeljenje. U narednim godinama formiraju se savetovališta, prva su bila formirana za trudnice i alkoholičare, a širila se i zdravstvena zaštita na selu. Danas je organizacija takva da postoje dve zdravstvene ustanove u Paraćinu: Opšta bolnica i Dom zdravlja.
Zdravstveni radnici su kroz razne uspone i padove, epidemije, bolesti i nesreće, uvek bili na prvoj liniji odbrane. Savremeno doba donelo nam je drugačije borbe i nikada nije bilo lakše biti heroj, ostanimo kod kuće i olakšajmo im posao.
Tekst: Tijana Pešić, Zavičajni muzej Paraćin
