Major Života Đurić, komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile ratnog vazduhoplovstva je tog 25. marta 1999. godine, dan nakon što je NATO pakt napao tadašnju Saveznu Republinu Jugoslaviju poleteo na svoj poslednji borbeni zadatak.
Negde iznad Glogovca na Kosovu opazio je bazu OVK gde je sa dve bombe iz svog ORLA J22 uništio komandu i skladište albanskih terorista. Nastavio je let prema unapred određenom cilju i u jednom trenutku, kada je morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje. Pao je na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha.
Heroj Života Đurić se nije katapultirao, jer nije želeo živ teroristima da padne u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja. Dva dana se vodio kao nestao – ispričala je njegova supruga Biljana novinarima kasnije. U trenutku Životine pogibije njihov sin Aleksandar imao je deset godina, a ćerka Ana devet.
Posmrtno je odlikovan i unapređen u čin potpukovnika.
