Posle nekoliko intrigantnih intervjua koje je Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli, dao “Danasu” i “N1”, odlučili smo da ga najdirektnije do sada ispitamo i ukačimo pozadinu svega što se oko njega u ovom trenutku dešava. Bivši predsednički kadidat i jedan od osnivača pokreta “Samo jako” sa zadovoljstvom je rešio da za Portal035 podeli par ekskluzivnih informacija vezanih za to šta će se u narednom periodu zaista dešavati.
Pomenuo si osnivanje jugoslovenske stranke, potom i stranke nacionalnih manjina, mogući izlazak na izbore – šta je od toga tačno? To je bio probni balon, da vidim kako će ljudi da reaguju, ništa više od toga. Iskustvo i greške su me naučile da više ne trčim pred rudu, pa sam posle dosta razmišljanja i nekoliko razgovora sa ljudima u koje imam povrenje odlučio da je najbolje da napravim potpuni zaokret svog angažmana.
Kako bi to izgledalo? Naravno da od pravljenja neke nove stranke na republičkom nivou nema ništa. Niti za tako nečim postoji mogućnost, niti ima para, infrastrukture, a i to bi bilo ispinovano kao nekakav “Vučićev projekat”. A ovom režimu i odgovara dalje usitnjavanje svega što je nova alternativa, svađe… Zato hoću da se angažujem tamo gde sam počeo, u Mladenovcu, sa onima koji su mi bili najbliži i sa kojima sam pokrenuo lavinu sa pokretom “Samo jako” pre dolaska odbornika u ekipu. Što se tiče republičkog nivoa, moj konačni stav je ajde nekad bude BOJKOT, ali da vidimo nakon njega kako da se dovučemo do tih fer i poštenih izbora, do prostora u medijima kako za sve i tako i za nas-mene. Jer na prošlim izborima nisam imao ni 4 minuta u medijima, dok su drugi imali kolko tolko. I na kraju krajeva, da se menja bre ovo zlo više.
Šta će doneti bojkot? Najverovatnije ništa, ali takva je klima, a ne može se uvek uzvodno. Ako jedan dobar deo opozicije poziva na bojkot, drugi nema dovoljan kapacitet da se angažuje, a ljudi koji žele smenu ove vlasti bi se zbunili. Zato bojkot, što složnije moguće, da se ovima ne da mrvica legitimiteta, pa posle neka svako kaže ljudima kako bi dalje. Ali oni koji su predložili ovaj bojkot kao rešenje za to treba najviše da se založe i da odrede procenat koji bi značio da je bojkot bio uspešan. Nemoj da bude, pa da ne bude. Ali negde imam osećaj, da će mnogi koji su predlagali možda čak i da se pojave na izborima.
Šta se to sprema u Mladenovcu? Za sada je još u fazi razgovora i nacrta. Kao i prošlog puta, prvo sam se video sa Stevanom Vlajićem, tu je bilo reči o lokalnoj inicijativi koju bi pokrenulo nekoliko mlađih ljudi u Mladenovcu, ali koja bi se brzo omasovila. Ja bih tu bio samo jedan od ljudi i vodio bih tim koji bi se bavio stvarima vezanim za omladinu, deo produkcije, ali i mobilizaciju Mladenovčana za taj projekat. Gde bi svako znao šta mu je posao,za razliku od one situacije kada se nije znalo ko šta radi i ko o čemu treba da razmišlja. Ovo bi mogla da bude odlična šansa, pa onda da se to tako napravi i na drugim mestima. Nešto za budućnost, a ovi izbori bi nam poslužili kao zalet, kao dobro vreme za izbacivanje ideja, ljudi su tada opterećeni tim temama. Njih ćemo najverovatnije takođe bojkotovati, jer nam je potrebna sloga oko stava da nema uslova za normalne izbore, a ni vremena da se za njih izborimo. Mora da se postupa zrelije, svako mora da se preispita i uvidi gde je grešio. Nervira me što je trebalo još prvog puta ovako da se razmišlja, ali šta ćete, greške u mladosti se opraštaju.
Prati te glas da si “Vučićev plaćenik”, režimski igrač, kako to komentarišeš? To je nešto što je proizvedeno od strane ljudi koji ne žele da se ovde stvari pomere sa mrtve tačke. Davno su ispričane priče oko lokala, davanja desetina hiljada evra, nekretnina i raznih gluposti. Umoran sam više da se pravdam na takve gluposti, poznajem bezbroj ljudi i svi oni znaju kako živim i od čega zarađujem za život, bavim se muzikom u ne preterano komercijalnom bendu i radim moleraj, vrlo komercijalno. Svako novi ko se pojavi biće proglašavan Vučićevim projektom za odvlačenje glasova opozicije, pa makar bio bolji od mene ne znam koliko, a ima takvih brdo. To odgovara i vlasti i opoziciji, ali nema razloga da se bavimo opozicijom, jer se zna šta uništava ovu zemlju i ko je naš jedini politički neprijatelj, konkurent, kako god to da kažemo.
Čime ćeš se baviti na republičkom nivou, sada kada kažeš da je bojkot najrazumnije rešenje? Potrudiću se da neku vrstu prepoznatljivosti koju imam usmerim na korisne stvari, a pristupiću stvarima mnogo ozbiljnije, pošto je dogorelo, a ovi su satiru obesmislili jer je živimo svaki dan. Jedna od tema je legalizacija kanabisa u medicinske svrhe, borba protiv kancera, pravda za vojne i ratne invalide ali i još dosta tema koje treba gurati na površinu. Da se iskoristi sve što se do sada steklo, svi kontakti, da silno cimanje ne bude uzalud.
Druge teme prepuštaš drugim političarima? Političarima prepuštam da ponude rešenja, od mene se to valjda nikad nije ni očekivalo, za mene su ljudi glasali iz bunta prema sistemu, na jednim izborima gde je Vučić kao čovek koji kontroliše sve bio apsolutni favorit. Zato sam ja odredio čime ću se baviti u budućnosti i gde ću sticati iskustvo, a moj aktivizam neće biti politički u klasičnom značenju te reči. Vlast pravi greške, ima bezbroj afera, kriminal i korupcija cvetaju, oni su gotovi, a nema ko da ih nasledi. Pa ajde da nađemo te ljude!
Ko su ti ljudi? Sigurno ih ima. Moraju da budu hrabri kao onaj lik Aleksandar Obradović, smireni kao novinar Milan Jovanović, ima mnogo tih ljudi po Srbiji koji imaju osobine onih koji su istinska revolucija, onih koji su istinski heroji. Ja bih voleo da pomognem u ostvarenju tog cilja, da za početak moj grad vode časni i sposobni ljudi, pa ćemo dalje. Siguran sam da možemo to da uradimo, dugujemo ljudima to, zato se nadam da ćemo u Mladenburgu napraviti organizaciju u narednih mesec dana. Ima da se radi mnogo al’ pričaćemo mi još o ovome, nadam se.Naravno da hoćemo, zvuči interesantno, a kako i sve vezano za tebe i dosta intrigantno.
Zašto si odlučio da baš nama ispričaš sve ovo? Paraćin je jedan od tri grada koji nema SNS vlast, je l’ tako beše? Znači, oseća se malo više slobode, a vi ste me zvali, nadam se da ću ići i u Šabac, Čajetinu, možda i neka slobodna sela, eto, to je za početak. A nadam se da će i ozbiljni opozicioni mediji preneti sve ovo, često sam i u Beogradu, sve više u Mladenovcu, nadam se da će se vaša odlučnost preliti malo i naše ljude ovde, da opet napravimo jedno od najjačih opzicionih žarišta u Srbiji, pa da vremenom promenimo ovu ološijadu, ali da promenimo i uredimo način na koji će da se vlada i odlučuje, da postoje neki kriterijumi i vrednosti.
Luka Maksimović: “Trebaju nam istinski heroji.”
