Decenijama nas vode ljudi koji politiku vide isključivo kao poligon za lično bogaćenje. Ne rođaci, sve ste pogrešno ukapirali. Radite pa se obogatite. Poličar je funkcija koju mi plaćamo i vi ste nama dužni, a ne mi vama. Vama avioni, kamioni, nama, izvršitelji. Vaša deca se školuju u inostranstvu, naša rade da bi se školovala.
U poslednje vreme sve češce čujem kako ljudi žele da odu odavde. Pokušavam da shvatim, razumem. Nalazim opravdanja za njih. Onda upoznam Nikolu, ima 21godinu, ne želi da ode. Ne želi da ode, a da ne pokuša da promeni nešto. Kaže: – Dugujem to mlađem bratu i sestri, sestrićima. Mogu, a neću. Neću da idem iz domovine. Danas mi Đorđe kaže da je i on rešio da ostane ovde, ima 26 godina. Svetlana ima 30 godina i dvoje male dece. Boriće se, ako ne uspe, odlazi. Ali neće otći bez borbe, bez pokušaja da nešto promeni. Oduševljena sam. Ni moja porodica ne ide, moji prijatelji, ne želim da bežim, ne želim da ostavim domovinu nekom ko neće brinuti o njoj. Ne idem, jer ako sad odem, jako brzo neću imati gde da se vratim. Drzava je na stotine, ali je samo jedna domovina, i obavezna sam da je je zdravu predam naslednicima.
Najlakše je ostati neprimetan, kriviti druge i kriviti državu. Država, to smo mi, narod. Ne poličari. Poličar je sluga. Sluga svom narodu. On nije vredniji od nas.Jedino sto ga izdvaja od nas je to sto mu je data čast da nas zastupa, da nam život učini lakšim i udobnijim. Poličar je moj, a ne ja njegov sluga. Hoću da se borim za svoju državu. Hoću da promenim svest, navike i narodu i poličarima. Kod nas je sve naopako. Decenijama nas vode ljudi koji politiku vide isključivo kao poligon za lično bogaćenje. Ne rođaci, sve ste pogrešno ukapirali. Radite pa se obogatite. Poličar je funkcija koju mi plaćamo i vi ste nama dužni, a ne mi vama. Vama avioni, kamioni, nama – izvršitelji. Vaša deca se školuju u inostranstvu, naša rade da bi se školovala. Nisam ja vama rob! Rođena sam u slobodi, slobodna želim da živim u svojoj domovini.E zato sam u svemu ovom. Državu treba da vode patriote, ljudi iz naroda. Oštroumni, radni, vredni, stručni.Oni koji vole svoju domovinu. Oni koji žele da se bore za bolje sutra svojimpotomcima, oni koji zele da im unučići rastu u drugom selu, gradu, ulici, a ne u drugoj državi ili na drugom kontinentu. Oni koji žele svoju familiju i prijatelje na okupu. Ja vidim bolju Srbiju. Vidim zadovoljan i nasmejan narod. Vidim puna sela, škole, vrće, porodilišta. Vidim sreću u mojoj domovini, kuću punu unučića, svoju decu zadovoljnu i srećnu. Nije me pokolebala manja plata, ni pretnje, ni diktatura. Sve je to odraz njihove slabosti i neznanja. I oni su toga svesni. Svesni su da im je zastrašivanje jedino oružje, da ni sa čim nisu zaslužili da predstavljaju narod. Znaju da samo prevarom mogu ostanu na funkcijama i vlasti. E zato ostajem. Ostajem da se borim! A vi? Šta će te vi moj narode? Imate li vi želje? Hoćete li se i dalje povlačiti, morati? Živećete i dalje u strahu ili će te konačno shvatiti da nikom nista niste dužni sem… svojoj deci?
