Dečiji pesnik, aforističar, voditelj kultne emisije “Beograde dobro jutro”, disident, zagriženi partizanovac, večiti dečak
Rođen je u Nišu 1922. godine bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe” i urednik Studija B. Njegova kultna emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B, a bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao “političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom” i zabranili emisiju. . Iako je bio kasnije pozvan da se vrati to nikad više nije hteo.
Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.
Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.
Napisao je neke od najlepših dečijih pesama Mrak, Plavi zec, Strašan lav, Šta je na kraju, Pesma o mleku, Tatin muzičar.
Izdvajamo vam i nekoliko najboljih aforizama velikog Duška Radovića.
Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.
Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.
Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.
Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
Nemojte biti sebični. Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.
Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlanski okean, a vi opet ne znate šta ćete sami sa sobom.
Juče je neko našao ono što nije tražio. Ono što je on tražio našao je neko drugi.
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi
Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati – nema prijatelja.
Volite se i kad niste zajedno, to je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje sa kim je.
Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.
Vi kažete da život muči vas, a mi mislimo da vi mučite, mrcvarite i ponižavate život.
Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.
Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.
Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama koji imamo decu.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!“
Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.
Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.
Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.
